ALBERT GAŠPAR: Čega se treba sećati 9. maja

08 May 2016

Evropa i antifašizam – jedno bez drugog ne postoje

Devetog maja 1945. godine, nekoliko minuta iza ponoći, nacistička Nemačka je potpisala bezuslovnu kapitulaciju; ovaj se deveti maj obeležava kao Dan pobede. Četrdeset godina kasnije, Savet Evrope je u Milanu doneo odluku da se istog dana obeležava i Dan Evrope.

Dan pobede nad fašizmom priziva u sećanje ime maršala Georgija Žukova, a Dan Evrope ime ministra Roberta Šumana. I jedan i drugi su uticali na istorijska zbivanja – prvi pobedama u Drugom svetskom ratu, drugi idejom o osnivanju Evropske zajednice za ugalj i čelik.

Dan pobede asocira na alternativu kapitalizmu, sa Danom Evrope to nikako nije slučaj.

Srbija je, kao svoj strateški cilj, deklarisala članstvo u Evropskoj uniji. Problem je u tome što Srbija u Evropsku uniju ne želi da uđe sa partizanskim antifašizmom, nego sa četnicima, koji su službenim dekretom prevedeni u antifašiste.

Na ovome treba insistirati. Ne zato da bi Srbija odustala od članstva u Evropskoj uniji, nego zato da bi se u životu održala svest o kolaboraciji četnika sa nacistima.

Treba se prisećati onog antifašizma koji čini delatnom vest o slobodi i jednakosti ljudi. O solidarnosti sa ljudima u nevolji. O nadi da je moguć jedan bolji svet.

Ta nam je svest naročito potrebna danas, kada, zbog krize i priliva izbeglica i migranata, desnica beleži uspon, a evropskim prostorom odzvanjaju zahtevi za očuvanjem nacionalne kulture i identiteta, zahtevi za zatvaranjem granica, podizanjem zidova i deportacijama. Među tim zahtevima sve su glasniji oni koji su u Drugom svetskom ratu doživeli poraz.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!