Albanke su naše sestre, nema budućnosti bez raščišćavanja prošlosti

04 Jun 2017

“Nema nam napretka, dok god ne uspemo da se sastanemo bez predrasuda"

Dokumentarni film “Albanke su naše sestre” prikazan je poslednjeg dana festivala “Mirdita, dobar dan!” (Mirëdita) u beogradskom Domu omladine, a u?esnici tribine koja je usledila nakon projekcije filma ocenili su da bez raš?iš?avanja prošlosti, nema ni bolje budu?nosti na prostoru bivše Jugoslavije.

Mirovna ativistkinja sa Kosova Mihane Salihu Balja ocenila je da su društva u regionu stvorila mit žrtve i kazala da se o prošlosti mora govoriti, kako bi što više ljudi podelilo bol sa onima koji su patili u ratovima iz devedesetih godina prošlog veka.

“Svaka mlada osoba koja ima ose?aj da je žrtva, ne može da se razvija normalno. Užasno je i žalosno kada vidite decu koja nikada nisu bila na Kosovu, a u?estvuju u ekstremnodesni?arskim protestima i u pokušajima da nasilno prekinu ovakve tribine, projekcije, izložbe”, kazala je Mihane Salihu Balja.

Albanke su nase sestre plakatOcenila je da su školski udžbenici u regionu puni mržnje prema drugima. “Mi svaki dan hranimo taj identitet žrtve. I ako kažeš nešto protiv toga, onda si izdajnica. Ljudi su poniženi i od takvih ljudi ne možeš ništa da o?ekuješ. Mi živimo u mentalnoj bedi”, ocenila je Mihane Salihu Balja.

Prema njenim re?ima, komunikacija izme?u ljudi sa Kosova i iz Srbije postoji, ali mediji o tome ne žele da izveštavaju.

“Nema nam napretka, dok god ne uspemo da se sastanemo bez predrasuda, da nemamo strah da, na primer, u Beogradu govorimo albanski. Mediji ne prenose primere saradnje izme?u ljudi iz Srbije i Kosova, a takve inicijative postoje i mogu da pomognu rehabilitaciji društava na Balkanu. Sa svim našim razlikama i posebnostima, mi smo na kraju ljudi i nema razloga da se ne sastajemo i da ne komuniciramo”, poru?ila je Mihane Salihu Balja.

Arhitektinja i scenografkinja Mia David kazala je da nosi “ose?aj tuge” i ose?aj “dubokog poraza”, jer joj se ?ini da sav trud na raznim frontovima ne ostavlja dovoljan trag.

“Moramo da promenimo strategiju. Mi smo izgubili i s tim moramo da se suo?imo.  Mi imamo predsednika (Aleksandra Vu?i?a) koji je rekao ‘100 za jednoga’ i to je najbolja ilustracija društva u kome živimo, a jako smo mnogo i sami doprineli tome”, kazala je Mia David.

Dodala je da se u Srbiji ve? 30 godina ne ulaže u obrazovanje, iako je to jedina šansa za napredak i ocenila da alternativa može da se stvara kroz grupisanje, a mimo institucija.

Jedna od autorki filma Milena Popovi? ocenila je da ratno nasle?e obeležava društvenu stvarnost i danas i dodala da je kosovski mit i danas glavni narativ.

“Ne postoji javni prostor za bilo kakva druga tuma?enja, niti ima prostora za pri?u o odgovornosti. Nisu samo mediji problem, oni su samo deo toga. Kolektivno se?anje dopire samo do 10. juna 1999,  kada smo videli kolone srpskih izbeglica, i pre toga se?anje na NATO bombardovanje. Stopiraju se procesi suo?avanja s prošloš?u”, ocenila je Milena Popovi?.

Producent filma Dinko Gruhonji? rekao je da ?e taj film u Srbiji biti prikazan na Televiziji N1. “Hvala N1, sram vas bilo, javni servisi!”, rekao je Gruhonji? i objasnio da Radio-televizija Srbije i Radio-televizija Vojvodine nisu bili zainteresovani za emitovanje dokumentarnih filmova, iako bi bilo “najprirodnije” da upravo javni servisi pokre?u teme koje su “tabuizirane” u društvu.

“Albanke su naše sestre” je jedan od pet dokumentarnih filmova, koje je Nezavisno društvo novinara Vojvodine snimilo u saradnji sa BIRN-om Kosova i Forumom ZfD, u okviru projekta “Stvarni ljudi – stvarna rešenja”, koji je podržan od strane Evropske unije.

Pored Milene Popovi?, autori su i Taulant Osmani, Sanja Kljaji?, Vanja ?uri? i Darko Šper.

Film govori o antiratnim protestima iz 1999 godine, iz vremena NATO bombardovanja Srbije.

Serijal ?e biti emitovan i na Drugom programu Radio-televizije Kosova, a u okviru projekta objavljeno je i deset istraživa?kih ?lanaka.

Na festivalu “Mirdita, dobar dan!” publika je imala priliku da se upozna sa novim tendencijama na kulturnoj scene Kosova, a predstavljeno je više od deset  kulturnih i sadržaja društvene scene kosovskih autora.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!