Albanija se guši u svom i u tuđem smeću

11 Aug 2013

Divlje deponije u Albaniji česta su pojava. Jer porastom blagostanja i u "Zemlji orlova" sve je više smeća, koje se baca bilo gde, pa i u more. Zaštitnicima životne sredine je toga dosta...

Doslovce svuda, po jarcima i potocima mogu se videti divlje deponije sme?a, bilo da je predgra?e Tirane, lu?kog grada Dra?a ili u Skadru na severu zemlje. Zapravo, i pojam “deponije” puka je apstrakcija, jer i gra?ani i opštine bacaju svoj otpad gde god im se u?ini zgodnim.

Na primer, lu?ki grad Dra?: Tamo uopšte nema zvani?ne deponije sme?a. Sme?e grada sa preko 200.000 stanovnika završava na poljima oko grada. Tamo po sme?u gaze svinje i koze traže?i nešto za jelo, a kad padne kiša, svi otrovi iz sme?a slivaju se u potoke – i na kraju u Jadransko more. Jedini koje to sme?e uopšte zanima jesu Romi, koje pokušavaju da sprovedu nekakvu “reciklažu”: traže plastiku, papir, metale i sve što se još nekako može unov?iti. Kako bi došli do metala, jednostavno pale sme?e, naravno sa kobnim posledicama i po njih i po životnu sredinu.

?ak i ako deponija postoji…

Lavdoš Feruni jedan je od retkih u Albaniji, koji se bori za o?uvanje prirode. Ve? dugo se žali zbog divljih deponija, ali se gotovo niko ne osvr?e na njegove apele. “U poslednje 23 godine potrošnja je u Albaniji eksplodirala. Infrastruktura nije pratila taj trend tako da mi u Albaniji stvaramo kudikamo više sme?a, nego što smo u stanju da ga preradimo.”

Zapravo, nebriga nadležnih ide toliko daleko da u ?itavoj državi postoje samo dve deponije koje koliko-toliko odgovaraju standardima Evropske unije – u Tirani i jedna u Bushatu na severu zemlje. Ali Nemac Volfgang Krause na sopstvenoj je koži iskusio, kako se Albanci odnose prema svom sme?u.

Naime, on je bio direktor deponije sme?a koju je tamo izgradila nema?ka firma za odlaganje otpada – Becker. U deponiju i pogon za reciklažu uloženo je gotovo pola miliona evra i kalkulacija je isprva izgledala odli?no. Samo za plasti?ni otpad prona?en je partner koji je bio spreman da plati 60 evra po toni, tako da su tražili samo sedam evra po toni otpada, koji se tamo mogao odložiti.

Albansko sme?e dolazi u Hrvatsku

Kako je projekt završio? Volfgang Krause izgubio je posao jer od ?itavog poduhvata nije bilo ništa. Naime, ono što je deponiji nedostajalo bilo je – sme?e! Stizalo je samo osam odsto sme?a od onoga koliko je izra?unato da se posao isplati, jer se sve ostalo sme?e i dalje bacalo po livadama!

I to upravo velike koli?ine: samo grad Skadar, kako su izra?unali stru?njaci ameri?ke organizacije USAID, svaki mesec proizvodi 2.000 tona sme?a, što je otprilike 50 kontejnera standardnih dimenzija. “Ali mnoge opštine su svoj otpad i dalje bacale u reku Kir i na mnoge divlje deponije i ?ekale da to sme?e na prole?e voda odnese u more. To sme?e onda dolazi u Hrvatsku”, konstatuje Krause.

Rezultat uštede od sedam evra po toni, lako se može videti u predgra?u Skadra. ?itava brda smrdljivog sme?a uz samu reku Kir. Ali ono što se grani?i sa apsurdom jeste pored svog tog “albanskog” sme?a sa kojim ne znaju šta ?e, Albanija je odlu?ila sme?e ?ak i da uvozi!

Tako je, prema informacijama albanskog Ministarstva za zaštitu životne sredine 2011. u tu zemlju uvezeno 300.000 tona metalnog otpada i 20.000 tona plasti?nog otpada kako bi se u toj zemlji preradilo – pre svega iz Italije. Na kraju niko ne zna, šta je ta?no stiglo u Albaniju. Jer, albanski carinici se nisu baš previše trudili da proveri, šta je u pristiglim kontejnerima – pogotovo nakon što su, kako mnogi pretpostavljaju, od uvoznika dobili “mali poklon za trud”.

Šta je u Albaniju stiglo?

Zaštitnik okoliša Feruni može samo da sluti šta je zaista došlo iz Italije, ako je i prekriveno sa malo “obi?nog” sme?a, ispod toga lako može biti otrovni, hemijski otpad. Bezbedno odlaganje otpada je u Evropskoj uniji prili?no skupo, a u Albaniju je najverovatnije stigao preko dobro poznatih kanala sa juga Italije.

Zamenik ministra za zaštitu životne sredine, Taulant Bino, tvrdi kako zaštitnici okoline “preteruju” sa optužbama, ali ipak, u istom dahu priznaje i kako nije teško potkupiti albanske carinike. Istovremeno, on kaže kako njegovo ministarstvo ne može da jam?i da nikakav otrovni otpad nije uvezen u Albaniju.

Barem kad je re? o tom, “uvoznom” otpadu, ?ini se da ?e on ipak prestati da stiže u Albaniju. Još u aprilu su se zaštitnici okoline, uz pomo? tada opozicionih albanskih socijalista, izborili za referendum na kojem bi gra?ani odlu?ili o tom “poslu” sa Italijom. Najverovatnije ?e i gra?ani biti protiv, ali s obzirom da su albanski socijalisti ionako u junu ove godine pobedili na izborima, sada je na njima da zaustave uvoz sumnjivog sme?a.

Ali time nije rešen problem otpada u Albaniji. I oni sami stvaraju previše otpada – me?u kojima tako?e ima i mnoštvo opasnih materija i niko, ni gra?ani ni politi?ari nisu previše zabrinuti šta se sa tim otpadom na kraju dešava. U prirodu ionako jedva da odlaze. A ko i bi, pored tolikog sme?a? Pri tome ako voda sme?e zaista odnese u more, onda je problem je za Albance ionako rešen.

(Johan fon Mirbah/A. Šubi?, Deutsche Welle)

Podelite ovu stranicu!