Albanija i Bosna ispred Srbije po rastu BDP-a

12 Nov 2016

Uprkos velikim najavama vlasti da će Srbija ove godine biti među zemljama sa najvećim privrednim rastom u Evropi činjenica je da će se naći negde na proseku i to proseku zemalja Centralne, Istočne i Jugoistočne Evrope

Prema “Izveštaju o tranziciji” Evropske banke za obnovu i razvoj predstavljenom 8. novembra Srbija ?e 2016. godinu završiti sa rastom ekonomije od 2,5 odsto. Od 11 zemalja ovog regiona sedam njih ?e godinu završiti sa privrednim rastom ve?im od ovog. Region predvodi Rumunija sa procenjenim rastom od 4,8 odsto, a tu je i Crna Gora sa o?ekivanih ?etiri odsto. Iznad proseka su i Albanija sa 3,3 odsto, Slova?ka sa 3,2 odsto i Poljska sa tri odsto privrednog rasta. Ispred Srbije ?e završiti i Bugarska sa 2,8 odsto, pa i Bosna i Hercegovina sa 2,7 odsto. Iza nas na?i ?e se Hrvati, Ma?ari i Makedonci. Po nas nepovoljna okolnost je što je Srbija prethodnih godina imala ili skroman rast (0,7 odsto u 2015. godini) ili recesiju (-1,8 odsto u 2014. godini), dok je ve?ina drugih zemalja beležila solidne stope privrednog rasta.

Srbija ?e po ne?emu biti prva u ovom regionu, a to je visina inflacije. Za?udo to ovoga puta ne?e biti problem jer je projektovana inflacija u Srbiji jedan odsto, dok ?e ve?ina zemalja završiti u deflaciji. Ina?e deflacija se smatra velikim problemom za ekonomiju jer obeshrabruje potrošnju i investicije što dovodi do smanjenja privredne aktivnosti.

Tako naduga?ko i naširoko hvaljena reforma javnih finansija koja je dovela do toga da budžetski deficit u 2016. bude ?ak dvostruko niži od planiranog u pore?enju sa drugim zemljama u stvari i nije neki uspeh. EBRD je procenio da ?e Srbija godinu završiti sa budžetskim dficitom od 2,4 odsto BDP-a. Kada se izuzme Crna Gora sa ogromnim deficitom od ?ak 12,1 odsto BDP-a nastalim pre svega zbog ulaganja u infrastrukturu, i tu se nalazimo oko sredine. BiH i Bugarska ?e imati manjak u državnoj kasi od 0,8 odsto BDP-a dok ?e Ma?arska imati deficit od 1,5 odsto BDP-a. Na nivou Srbije na?i ?e se Albanija i Slova?ka sa deficitom od 2,5 odsto BDP-a, a budžeti Poljske i Hrvatske bi?e u minusu 2,8 odsto BDP-a.

Ono što je pozitivno za Srbiju je prili?no velika procena neto priliva stranih direktnih investicija. EBRD je za Srbiju izneo procenu da ?e neto priliv SDI iznositi 4,8 odsto BDP-a. Samo Albanija sa 8,2 odsto BDP-a i Crna Gora sa 12,1 odsto BDP-a ?e imati ve?i priliv stranih direktnih investicija u regionu. Prilivi Sdi ostalih kreta?e se od 0,5 odsto u Slova?koj do tri odsto BDP-a u Bugarskoj.

Uprkos rastu izvoza ve?em od rasta uvoza u ovoj godini Srbija ?e ipak imati poprili?an manjak u spoljnoj trgovini. Ipak priliv investicija bi?e dovoljan da pokrije deficit u teku?em ra?unu platnog bilansa koji ?e u 2016. godini iznositi 4,2 odsto BDP-a. S druge strane zemlje kao što su Slovenija, Hrvatska, Slova?ka, Ma?arska i Bugarska ostvari?e suficite u teku?em ra?unu platnog bilansa. Najve?e deficite u teku?em ra?unu platnog bilansa ima?e Crna Gora sa 10,3 odsto BDP-a i Albanija sa ?ak 13,3 odsto BDP-a.

Za 2017. godinu o?ekuje se da prose?an privredni rast za region Jugoisto?ne Evrope bude tri odsto. Me?utim, EBRD upozorava na veliku zavisnost ekonomske aktivnosti zemalja u regionu od privrednih kretanja u Evrozoni. Oni su izra?unali da samnjenje rasta od jedan odsto u Evrozoni direktno se preliva na ovaj region kroz samnjenje privrednog rasta od 0,6 odsto, a kada se saberu ukupni efekti deluje na smanjenje rasta od jedan odsto u zemljama Jugoisto?ne Evrope.

Prema oceni EBRD prioriteti Srbije bi trebalo da budu strukturne reforme, pre svega racionalizacija javne administracije i restrukturiranje državnih preduze?a, pre svega Železnica, EPS-a i Srbijagasa kako bi se smanjio rizik za javne finansije u narednim godinama. Na strani uslova poslovanja, isti?e se da parafiskalni nameti koji koštaju privredu dva odsto BDP-a treba da budu skresani. Tako?e, pravosudni sistem i procedure bankrota i likvidacije moraju biti unapre?ene. U ovom izveštaju EBRD ukazuje i potrebu boljeg sprovo?enja ugovora, kao i za efikasnijim javnim nabavkama i inspekcijama.

(M. Obradovi?, Danas)

Podelite ovu stranicu!