Alarmantna situacija u zdravstvu u Vojvodini, nedostaju lekari i bolnička mesta

30 Oct 2017

"Beograd samo u službi za zaštitu žena ima zdravstvenih radnika koliko cela pokrajina"

Na 200.000 stanovnika Vojvodine ide svega 246 lekara, dok Beograd samo u službi za zaštitu žena ima zdravstvenih radnika koliko cela pokrajina, objavio je portal 021.

Situacija u zdravstvu toliko je loša da pojedine opštine u Vojvodini nemaju ni osnovne zdravstvene usluge i uslove za le?enje. Ba?, na primer, nema farmaceute, kao ni lekare na specijalizaciji, Irig ima samo tri stomatologa, a Nova Crnja i ?oka samo dva, dok Mali I?oš, Novi Kneževac, Kula i Pe?inci nemaju nijednu babicu.

Pad nataliteta, rast broja obolelih od malignih bolesti, udaljenost zdravstvenih službi, o?ajni uslovi i nedostatak kapaciteta za boravak u bolnicama samo su neki od problema koje Srbija ima u zdravstvu, a pokazuju rezultati navedeni u novom Zdravstveno-statisti?kom godišnjaku Srbije za 2016. godinu Instituta za javno zdravlje “Dr Milan Jovanovi? Batut”.

Ova publikacija “Batuta” prikazuje podatke o stanovništvu, ra?anju, oboljevanju i umiranju, životnoj sredini, zdravstvenim ustanovama i zdravstvenim radnicima, koriš?enju zdravstvene zaštite, životnim stilovima, znanju i stavovima prema zdravlju i indikatorima zdravlja stanovništva. Podaci su prikupljeni iz zdravstvenih ustanova i instituta, kao i iz Republi?kog zavoda za statistiku.

Srbija je za 14 godina izgubila oko pola miliona stanovnika, a naj?eš?i uzroci smrti su tumori, bolesti srca, krvotoka, kao i disajnih organa. Vojvodina je prošle godine zabeležila najgori prirodni priraštaj za poslednjih pet do osam godina, ali i dalje ima bolju statistiku od južnih delova Srbije, poput Brani?evskog, Zaje?arskog ili Borskog okruga (gde je situacija duplo gora).

Stanovnici Severnog banata najkra?e žive od svih gra?ana Srbije – muškarci 69, a žene 76 godina i to zato što su uslovi za le?enje u ovom delu Srbije veoma loši. Beogra?ani žive relativno dugo – muškarci 74, a žene 78 godina, dok prose?an Novosa?anin živi 73, to jest 78 godina. Najkra?i život imaju stanovnici ?oke, Novog Be?eja i Opova.

Interesantno je, pokazuju podaci iz Godišnjaka, da najduže u celoj Srbiji žive stanovnici Petrovaradina.

Kao što je ranije pomenuto, na jednog gra?anina Vojvodine ide samo 0.002 lekara. Stomatologa ima 29 na 100.000 stanovnika, a farmaceuta 22 na 100.000 stanovnika. Cela Vojvodina ima 44 domova zdravlja, jedan klini?ki centar, devet opštih bolnica, 11 specijalnih bolnica, ?etiri instituta i 10 državnih apoteka.

U Vojvodini je 2016. godine zvani?no bilo zaposleno 24.898 zdravstvenih radnika i saradnika u svim ustanovama, a najviše ih ima u Južnoba?kom okrugu. U ovom okrugu uslovi za le?enje su najbolji jer se u Novom Sadu nalazi najve?i broj sedišta zdravstvenih ustanova, ali to ne zna?i da uslovi ni blizu kako bi trebalo da bude.

Na primer, jedan lekar u službi za zdravstvenu zaštitu žena, prema statistici, opslužuje ?ak 5.516 pacijentkinja, a broj odraslih gra?ana po jednom lekaru opšte prakse je 1.424. Jedan lekar u de?jim službama pregleda izme?u 650 i 1.400 dece.

Kada je re? o vrstama bolesti, Godišnjak “Batuta” pokazuje da su ?esta crevna zapaljenja, herpes, zlo?udni tumori (naj?eš?e tumori dojke), tumori prostate i mladeža, kao i velik broj dobro?udnih tumora. Anemi?ni smo, imamo dijabetes u ogromnom procentu, velika je gojaznost, ali ima i sve više neuroloških oboljenja, migrena i poreme?aja raspoloženja. Masovno se oboleva od povišenog krvnog pritiska, bolova u le?ima i aritmije.

Deca naj?eš?e obolevaju od virusnih i parazitarnih bolesti, anemije, duševnih bolesti, ali u statistici ima i oko 2.000 dobro?udnih i zlo?udnih tumora (naj?eš?e se javlja leukemija).

Još jedan poražavaju?i podatak je da na 1.000 stanovnika Vojvodine nema ni šest postelja u zdravstvenim ustanovama gde je zastupljeno stacionarno le?enje, a više od polovine svih bolni?kih postelja je uvek zauzeta – uglavnom zbog obolelih od tumora. Prose?na dužina boravka u bolnicama je skoro devet dana u vojvo?anskim instututima i bolnicama, a 63 odsto ležajeva uvek je zauzeto, pokazuju podaci iz Godišnjaka “Batuta”.

Prošle godine je u Srbiji registrovano 262 epidemija zaraznih bolesti, u kojima je obolelo 30.000 ljudi. Naj?eš?e su takozvane kontaktne epidemije, a naj?eš?e uzro?nik je samonela. Vojvodina ima odli?an obuhvat u vakcinaciji – oko 96 odsto u proseku, što je i najbolja statistika u celoj Srbiji.

Kada je re? o ro?enjima i poro?ajima, najve?i broj abortusa imale su žene koje ve? imaju dvoje dece, dok je manje abortusa bilo me?u ženama koje uopšte nemaju decu. Najviše abortusa imale su žene starosti izme?u 25 i 34 godine.

Kvalitet hrane u Srbiji generalno nije loš, ali zabrinjava podatak da su sve kontrole pokazale neipsravnosti isklju?ivo u hrani i proizvodima doma?e proizvodnje. U hrani za bebe bilo je ostataka pesticida i toksina, u dodacima za ishranu našlo se olovo, a industrijska hrana prepuna je soli. Kontrole su pokazale i da je svaki neispravan uzorak flaširane vode zabeležen u doma?oj proizvodnji. ?ak su i uvezene igra?ke za decu ispravnije od doma?ih, što važi i za sredstva za higijenu.

(021)

Podelite ovu stranicu!