ADRIJANA HANUŠIĆ / SANDRA ORLOVIĆ: Da li će žrtve ratnih zločina dočekati obeštećenje?

27 Sep 2015

Postoje savršeno razrađeni mehanizmi da se pojedini entiteti ili sama država zaštite od takvih isplata

U Mostu RSE razgovaralo se o obešte?enju žrtava jugoslovenskih ratova. Sagovornice su bile Sandra Orlovi?, izvršna direktorka beogradskog Fonda za humanitarno pravo, i Adrijana Hanuši?, pravna savetnica sarajevske nevladine organizacije TRIAL koja pruža pravnu pomo? žrtvama.

Bilo je re?i o tome zašto sudovi u Srbiji i Bosni i Hercegovini odbijaju da se u okviru su?enja za ratne zlo?ine bave i naknadom štete, kako sudovi maltretiraju žrtve kada povedu gra?ansku parnicu za naknadu štete traže?i dokaze koje žrtve ne mogu da pribave, kako je beogradski sud šestorici Albanaca dosudio odštetu izme?u 1.000 i 3.000 eura za nezakonito hapšenje i višemese?no mu?enje u zatvoru, kako sudovi u Republici Srpskoj sve zahteve za obešte?enjem redovno proglašavaju zastarelim, zašto je naknadu štete nemogu?e naplatiti i kada je ona dosu?ena, zašto je do sada obešte?ena samo jedna žrtva Oluje, kako sudovi u Bosni i Hercegovini obezbe?uju advokate optuženim za ratne zlo?ine dok žrtvama ne pružaju nikakvu pravnu pomo?, kao i o uzaludnim tužbama za naknadu imovine oplja?kane i uništene u ratu.

Omer Karabeg: Nedavno je Prvi osnovni sud u Beogradu doneo presudu da se šestorici kosovskih Albanaca, koji su 1999. godine nezakonito uhapšeni i mu?eni u zatvoru u Srbiji, dodeli odšteta izme?u 1.000 i 3.000 eura. To je jedna od retkih presuda srpskih sudova, kojim se dosu?uje odšteta žrtvama, ali je suma više nego simboli?na. Zašto je ta odšteta tako mizerna?

Sandra Orlovi?: Ova presuda je samo jedna u nizu presuda srbijanskih sudova u kojima oni pokazuju da nemaju razumevanja za stradanja koje su žrtve pretrpele u ratovima devedesetih godina. Sudovi u Srbiji se u tom pogledu nisu ni za milimetar promenili od vremena Miloševi?a. Oni se ponašaju kao zaštitnici državnog budžeta i ideologije koja je dovela do masovnog kršenja ljudskih prava. Treba prisustvovati su?enjima i videti kako se sudije ophode prema žrtvama da bi vam bilo jasno da žrtve ratnih zlo?ina i drugih kršenje ljudskih prava nikako ne mogu dobiti pravdu.

Omer Karabeg: Ali zato, kada je re? o drugim naknadama, u budžetu ima para, jer koliko znam, sud je svojevremeno Aci Tomi?u, bivšem na?elniku vojne bezbednosti, za sto dana, koliko je proveo u zatvoru tokom akcije Sablja – kasnije je oslobo?en odgovornosti – dosudio šest miliona dinara, a to je skoro 60.000 eura.

Sandra Orlovi?: Postoje još bizarniji slu?ajevi. ?esto smo svedoci da estradne peva?ice dobijaju mnogostuko ve?e naknade štete zbog navodne uvrede ?asti i ugleda.

Omer Karabeg: Krajem juna ove godine Sud Bosne i Hercegovine je na po deset godina osudio dvojicu vojnika Vojske Republike Srpske, koji su 1992. godine silovali 14-godišnju devoj?icu, i naložio im da žrtvi isplate 26.500 maraka, to je oko 13.500 eura. To je prvi slu?aj da je žrtva silovanja, koje se dogodilo tokom rata, dobila obešte?enje. Na to se ?ekalo dvadeset godina.

Adrijana Hanuši?: Da. To je u stvari prvi slu?aj da je žrtvi rata dosu?ena naknada štete u okviru krivi?nog postupka. Naime, Zakon o krivi?nom postupku Bosne i Hercegovine predvi?a mogu?nost da tužioci u sklopu provo?enja istrage, pa i one o ratnom zlo?inu, mogu da prikupljaju dokaze na osnovu kojih može biti donijeta odluka i o naknadi štete. Tužioci, me?utim, do sada to nisu radili, oni su bili usmjereni isklju?ivo na krivi?no gonjenje.

Sada se po prvi put desilo da je u okviru krivi?nog postupka dosu?ena i naknada štete i to je presedan, ne samo za Bosnu i Hercegovinu, nego i za cijeli region. To je svakako ohrabruju?i korak, jer se žrtve, pogotovo žrtve silovanja u ratu, nakon završenog krivi?nog postupka ?esto osje?aju iskoriš?enim. One se pojave u sudnici, ispituju ih, moraju da svedo?e o strahotama kroz koje su prošle – i na tome se sve završi. Pravosu?e više o njima ne brine, one nemaju nikakvu satisfakciju.

Omer Karabeg: Ima li slu?ajeva u Srbiji da je neka žrtva ratnog silovanja dobila obešte?enje?

Sandra Orlovi?: Ne, do sada nije bilo takvih slu?ajeva. Ni žrtve drugih vrsta ratnih zlo?ina nisu dobijale obešte?enje u krivi?nim postupcima u kojima se sudilo za ratne zlo?ine. Šta se sada dešava u predmetima za ratne zlo?ine? Žrtve silovanja i torture i ?lanovi porodica ubijenih i nestalih dolaze u sudnicu, svedo?e i pomažu tužilaštvu i ovoj državi da se izbore sa teškim nasle?em ratnih zlo?ina.

Kada se postupak završi, sud ih upu?uje na gra?ansku parnicu i kaže im da tamo treba da ostvare svoje pravo na obešte?enje, mada se u svakom od tih predmeta moglo utvrditi i dosuditi i obešte?enje. Kada žrtve i porodice žrtava pokrenu gra?ansku parnicu i tuže državu traže?i obešte?enje, sud uglavnom te tužbe odbija zbog zastarelosti.

Ako i prihvati tužbu, onda se od žrtava traži da prilažu kojekakve nove dokaze, iako je sve ono što se njima dogodilo ve? utvr?eno u krivi?nom postupku pred Ve?em za ratne zlo?ine. Ti procesi traju i po desetak godina i na kraju se dosu?uju ponižavaju?i iznosi. Naveš?u samo jedan primer. Mi u Fondu za humanitarno pravo zastupamo tri devojke iz porodice Bogujevci: Sarandu, Jehonu i Lirie, koje su 28. marta 1999. godine preživele streljanje svoje porodice. Njihove najbliže ubili su pripadanici Škorpiona, ozloglašene jedinice Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije.

Vo?ena su dva sudska postupka protiv pripadnika Škorpiona i oni su pravosnažno osu?eni na višegodišnje kazne zatvora. Sud je sestre Bogujevci uputio na gra?ansku parnicu. Mi smo 2007. godine u njihovo ime podneli tužbu za naknadu štete. Taj postupak do danas nije okon?an, on se još uvek nalazi pred prvostepenim sudom.

Sestre Bogujevci su nekoliko puta pozivane da daju izjave, jer sud nije prihvatao ?injenice utvr?ene u krivi?nom postupku – drugim re?ima, nije prihvatio pravosnažnu krivi?nu presudu. Sudije su insistirale da ih ponovo saslušavaju, a radi se o devojkama koje ne samo da su prisustvovale ubistvu svojih najbližih, ve? su i same bile teško ranjene, od ?ega i danas imaju posledice.

Da li je mogu?e da 2015. godine, dakle 15 godina nakon pada Miloševi?evog režima, imamo sudije i sudski sistem koji nije u stanju da tim devojkama obezbedi pravi?nu i dostojanstvenu satisfakciju? Na žalost, nemamo.

Omer Karabeg: Mnogi gra?ani Bosne i Hercegovine vodili su gra?anske parnice protiv Republike Srpske i Federacije za naknadu štete. Tako je 2012. godine Op?inski sud u Sarajevu doneo pet presuda u korist 30 stanovnika opkoljenog Sarajeva koji su tražili odštetu od Republike Srpske za pretrpljene patnje tokom opsade Sarajeva. Republika Srpska je trebalo da isplati odštetu u ukupnom iznosu od oko 800.000 maraka, to jeste preko 400.00 eura, me?utim ovih dana je Kantonalni sud u Sarajevu vratio taj predmet na ponovno su?enje.

Adrijana Hanuši?: To je samo jedan u nizu slu?ajeva koji su pokrenuti pred sudovima kako u Republici Srpskoj, tako i u Federaciji Bosne i Hercegovine. U Republici Srpskoj je prihva?eno stanovište da se ti zahtjevi imaju smatrati zastarjelim prema Zakonu o obligacionom odnosu koji predvi?a rok zastare od pet godina. Ako zahtjev nije zastario, lice koje traži odštetu treba da podnese dokaz da je došlo do pravosnažnog utvr?ivanja krivi?nog djela i krivi?ne odgovornosti.

Pored toga, zahtjeva se da tužba bude usmjerena na po?initelja zlo?ina, pri ?emu se Republika Srpska ne može smatrati odgovornom za naknadu štete. U Federaciji Bosne i Hercegovine je zauzeto druga?ije stanovište. Tu se smatralo da se i entiteti mogu tužiti i da su oni odgovorni za ono što su po?inili pripadnici Vojske Republike Srpske, Armije BiH i Hrvatskog vije?a obrane. Me?utim, prošle godine Ustavni sud BiH se priklonio stanovištu Vrhovnog suda Republike Srpske, nakon ?ega je došlo do promjene sudske prakse u Federaciji.

Omer Karabeg: Da li to zna?i da onaj ko je ranjen tokom opsade Sarajeva i sada je invalid mora da kaže ko je taj ko je na njega ispalio granatu ili pucao iz snajpera da bi dobio odštetu?

Adrijana Hanuši?: Tako je to prema stavu Vrhovnog suda Republike Srpske koji je donekle preuzeo i Ustavni sud BiH. To lice bi moralo imati krivi?nu presudu u kojoj bi bilo navedeno da je taj invaliditet nastao zato što je to i to lice po?inilo zlo?in. Onda bi taj invalid mogao podnijeti tužbu samo protiv tog po?initelja.

Omer Karabeg: Mnogi Bošnjaci i Hrvati, koji su bili zatvoreni u logorima na teritoriji Srbije, tužili su državu Srbiju. Koliko znam, po?etkom 2013. godine jedan Bošnjak, koji je više od šest meseci proveo u logorima Šljivovica i Mitrovo Polje, dobio je odštetu od pola miliona dinara. To je u to vreme bilo 4.700 eura. Da li je to njemu ispla?eno?

Sandra Orlovi?: Ta odšteta još uvek nije ispla?ena zbog toga što je Apelacioni sud oborio tu presudu i vratio je na ponovno su?enje. Dakle, za sada niti jedan logoraš iz Šljivovice i Mitrovog polja nije dobio odštetu, iako je u nekoliko predmeta sud utvrdio da je država Srbija odgovorna za nedela pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova koja su u tim logorima po?injena u avgustu, septembru i oktobru 1995. godine. Primer logora Šljivovica i Mitrovo polje, kao i logora za hrvatske civile, koje je JNA 1991. godine formirala na teritoriji Vojvodine, najbolje pokazuje kako sudovi štite državu.

Postoje novinarske reportaže, fotografije, izjave stotina bivših logoraša koji svedo?e o tome šta se sve dešavalo u tim logorima u kojima su bili zatvarani ?ak i žene i maloletnici. Re? je o ponižavanju logoraša i svakodnevnom kršenju ljudskih prava. Zna se i ko je bio nadležan za te logore, ali do danas u Srbiji nismo imali nijedan ozbiljan postupak u kome bi se utvrdila krivi?na odgovornost za po?injene zlo?ine u tim logorima. Onda se dešava ono o ?emu je govorila koleginica Hanuši?.

U nedostatku krivi?ne presude gra?anski sud, pred kojim bivši logoraši zahtevaju odštetu, odbacuje njihove tužbe sa obrazloženjem da ne postoji presuda kojom je utvr?eno ko su po?inioci tih ratnih zlo?ina. Ina?e, u Srbiji postoji stotine drugih slu?ajeva kršenja ljudskih prava i ratnih zlo?ina koji nikada nisu procesuirani.

Podseti?u samo na masovnu prinudnu mobilizaciju srpskih izbeglica iz Hrvatske u leto 1995. godine koji su po dolasku u Srbiju bili uhapšeni od strane MUP-a i predati Srpskoj dobrovolja?koj gardi Željka Ražnatovi?a Arkana, gde su bili izloženi svakodnevnom zlostavljanju i ponižavanju. Neki od njih su bili silom oterani na front i tamo su poginuli, a neki se još uvek vode kao nestali. Pomenula bih i slu?ajeve torture, kojoj su bili izloženi pojedini Bošnjaci iz Sandžaka, koji tako?e nikada nisu dobili sudski epilog.

Omer Karabeg: U junu ove godine Vrhovni sud Federacije Bosne i Hercegovine doneo je presudu da Republika Srpska isplati nešto manje od 50.000 eura Bošnjaku koji je proveo skoro dve i po godine u logoru u Fo?i. Kakve su šanse da on dobije te pare, jer Republika Srpska kaže da te odštete ne treba da ispla?uju entiteti, nego država Bosna i Hercegovina?

Adrijana Hanuši?: Mislim da su vrlo male šanse da taj ?ovjek to do?eka bez daljnjih bitki koje vrlo ?esto završavaju pred Evropskim sudom za ljudska prava. Postoje savršeno razra?eni mehanizmi da se pojedini entiteti ili sama država zaštite od takvih isplata. Tako da vjerujem da ?e u tom slu?aju, kao i u drugim slu?ajevima, proces vrlo dugo trajati. Možda ?e se na kraju završiti isplatom obveznica, što zna?i da ?e biti potrebno dodatnih 15 do 20 godina da bi se dobila bilo kakva naknada štete. ?ak i onda, kada naknada štete u?e u fazu izvršnog postupka, i dalje nemate garanciju da ?ete dobiti obešte?enje na koje godinama ?ekate.

Omer Karabeg: Da li je ijedna žrtva Oluje dobila odštetu od hrvatske države?

Sandra Orlovi?: Koliko je meni poznato, to se desilo samo u jednom predmetu koji se ti?e zlo?ina nad porodicom Grubor u selu Gruborima. Odštetu je dobio jedan ?lan te porodice. ?ini mi se da je ta odšteta ispla?ena. Ono što je možda manje poznato je da je u vreme kada je Ivo Sanader bio premijer Hrvatske vlada isplatila odštetu ?lanovima porodica dvojice ubijenih zato?enika logora Lora u Splitu. Ti iznosi su bili u rasponu od 20.000 do 25.000 eura, zavisno od srodstva tih osoba sa ubijenim logorašima.

Omer Karabeg: Pomenuli ste Loru, ali to nisu žrtve Oluje. Zna?i, kad je re? o Oluji, obešte?ena je samo jedna žrtva, a bilo ih je na stotine.

Sandra Orlovi?: Naravno. Uostalom, kada pogledate sve države bivše Jugoslavije, najve?i broj žrtava nije dobio nikakvo obešte?enje. Mnoge žrtve, koje smo mi zastupali, umrle su tokom postupka, jer ti postupci traju neverovatno dugo, a na momente su zaista rašomonski, jer je žrtvama i njihovim porodicama nemogu?e objasniti šta je to što sud od njih traži i zašto traži. Dakle, ti sudski postupci nigde u regionu nisu doneli pravdu žrtvama, bilo zbog toga što su presude neizvršive, kao u Bosni i Hercegovini, ili su, kao u Srbiji, ti procesi toliko komplikovani, dugi i prepuni pravnih prepreka koje se postavljaju pred žrtve – da je skoro nemogu?e dobiti obešte?enje.

Omer Karabeg: Mnoge žrtve ne vode postupke zato što su oni veoma skupi. To su obi?no ljudi slabijeg imovnog stanja i nemaju pare za advokate i veštake. Osim toga, sud ?esto traži dokaze, kao što su potvrda da je neko bio u logoru ili potvrda od lekara da je bio izložen torturi, a takve potvrde niko nije izdavao.

Adrijana Hanuši?: To je ogroman problem. Pravna pomo? nije riješena na sistemski na?in. Ali, tu ima još nešto. Kada žrtva ratnog zlo?ina do?e pred sud Bosne i Hercegovine, ona shvati, ako do tada to ve? nije znala, da optuženi za ratni zlo?in, koji je možda tu ženu silovao ili je ubio desetak ?lanova njene porodice, ima na raspolagajnu jednog, a nekad i više advokata koji se pla?aju iz državnog budžeta Bosne i Hercegovine, dok žrtva nema nikakvu pomo?. Ona sama pla?a put i nema nikoga ko ?e joj dati pravni savjet kako da se ponaša u sudnici, kako da odgovara na pitanja, jer ta pitanja mogu biti vrlo neprijatna, pogotovo kada je rije? o žrtvama seksualnog nasilja u ratu.

Omer Karabeg: To me je stvarno iznenadilo. Nisam znao, a mislim da malo ljudi to zna, da država pla?a advokate za one koji su optuženi za ratne zlo?ine, a ne pla?a advokate za žrtve njihovih zlo?ina.

Adijana Hanuši?: To je veliki nonsens, ali vjerujte da je upravo tako. Možete samo da zamislite kakve teške i poražavaju?e posljedice to ostavlja na žrtve, na njihove porodice i na zajednice iz kojih oni dolaze. Šta oni mogu da misle o pravosu?u? Kad vide kako se sudovi odnose prema optuženim za ratne zlo?ine, a kako prema njima, oni shvate da nemaju nikakvu zašitu.

Omer Karabeg: A šta je sa materijalnom štetom? Da li ljudi iz Srbije, kojima je uništena imovina, mogu dobiti odštetu?

Sandra Orlovi?: Osobe ?ija je imovina uništena ili oplja?kana tokom ratova su maltene u istoj poziciji kao i osobe koje su preživele fizi?ko ili psihi?ko nasilje ili osobe koje su izgubile nekog bliskog. Ukoliko nisu u mogu?nosti da podnesu pravosnažnu presudu u kojoj se neko lice ozna?ava odgovornim za uništenje ili plja?ku njihove imovine, ne mogu da dobiju obešte?enje. Tako sudovi u Srbiji tuma?e Zakon o obligacionim odnosima.

Od žrtava se fakti?ki traži da same sprovode istragu i utvrde ko su ti pojedinci koji su im oplja?kali ili uništili imovinu. To se stvarno kosi sa zdravim razumom. Kako jedna devoj?ica koja je imala 12 godina, kada je zajedno sa svojim roditeljima, bra?om i sestrama stajala pred strelja?kim vodom srpskih policajaca, može da zna ko je na njih pucao? Taj pristup, koji su zauzeli sudovi u Srbiji, ali i u celom regionu, zaista je duboko nepravi?an.

Takvo ponašanje sudova je eklatantan primer negacije pravde, to je nešto ?ega treba da se stide naša društva. To su presude koje ?e u jednom trenutku sigurno pasti pred Evropskim sudom za ljudska prava koji ?e obavezati državu Srbiju i druge države u regionu da plate višestruko ve?u odštetu od one koja bi bila dosu?ena pred doma?im sudovima .

Omer Karabeg: Najve?a razaranja su bila u Bosni i Hercegovini i tu je ogroman broj ljudi ostao bez imovine. Da li postoji ijedan slu?aj da je neko obešte?en?

Adrijana Hanuši?: Ne raspolažem nikakvim podacima, ali ?ula sam za neke slu?ajeve, doduše veoma rijetke, da je bilo nekih obešte?enja. Istovremeno, znam za mnoge slu?ajeve gdje žrtve nisu dobile nikakvo obešte?enje za uništenu imovinu. Znam mnoge porodice iz okoline Prijedora, kojima su pobijeni najbliži i uništena imovina. Tijela žrtava nikada nisu prona?ena, a nikada nije nadokna?ena ni materijalna šteta, iako postoje dokazi koji su više nego dovoljni da se donese presuda o naknadi štete. Njihovih ku?a više nema, postoje svjedoci koji su spremni da svjedo?e, ali šta to vrijedi kada sud to ne prihvata. U jednom slu?aju, gdje postoje nesporni dokazi, zahtjev za naknadu štete odbijen je zbog navodne zastarjelosti. To je nešto što strukturama vlasti, a onda i pravosudnim institucijama, do?e kao odli?an izgovor da odbiju te zahtjeve.

Omer Karabeg: Kakve su šanse da dvadeset godina nakon završetka jugoslovenskih ratova njihove žrtve dobiju makar minimalnu odštetu?

Sandra Orlovi?: Potreban je sistemski pristup. Govori se o regionalnom fondu za žrtve. Mislim da bi to bilo zaista pravi?no rešenje, s obzirom da ratovi tokom devedesetih nisu bili izolovani i ome?eni u okvirima jedne države. To su sukobi koji su imali snažan prekograni?ni karakter. Mislim da bi taj regionalni fond obezbedio da svaka žrtva dobije bar neku minimalnu satisfakciju, ali uz obavezu da tu kompenzaciju pla?a država koja je odgovorna za taj zlo?in.

Adrijana Hanuši?: Odgovor na vaše pitanje trebao bi biti prije pesimisti?an nego optimisti?an. Ali, recimo, da želim da budem optimisti?na. U posljednjih nekoliko mjeseci primjetila sam, bar kada je rije? o Bosni i Hercegovini, da je u?injen izvjestan pomak u tretmanu žrtava rata, ako ništa drugo onda u smislu empatije i moralne obaveze prema žrtvama ratnih zlo?ina.

Recimo, Komisija za ljudska prava Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine obavezala se da ?e do kraja godine pripremiti zakon o žrtvama torture. Zašto to isti?em? Zato što je neohodno da se žrtvama obezbijedi makar simboli?na odšteta, jer za njih je mnogo važnije da vide da ih država nije zaboravila, da priznaje njihovu patnju i da se solidariše sa njima – od konkretne nov?ane odštete za koju one znaju da ne može biti bog zna kakva.

(Omer Karabeg, Slobodna Evropa)

Podelite ovu stranicu!