ADA: Opština koja krije podatke

25 Dec 2012

U opštini Ada lokalna vlast je posle izbora formirana rekordnom brzinom. Netransparentnost i odbijanje saradnje sa novinarima karakteristike su ove samouprave

Od formiranja skupštinske ve?ine 22. maja, u Adi nije došlo do promene vlasti koja se pokazala kao stabilna. Apsolutnu ve?inu u Skupštini opštine ?ine odbornici Demokratske stranke, ta?nije odbornici liste „Izbor za bolji život – Boris Tadi?“. Ada je, dakle, bila jedna od retkih opština gde je lokalna vlast formirana rekordnom brzinom, a konstitutivna sednica je održana u roku od 15 dana nakon objavljivanja zvani?nih rezultata izbora

Takva „ažurnost“ je proizlazila iz ?injenice da je natpolovi?nu ve?inu osvojila lista DS-a te se nije trebalo cenjkati oko funkcija sa ostalim listama koje su ušle u skupštinu.

Od 29 mandata u Skupštini opštine Ada, koalicija predvo?ena Demokratskom strankom osvojila je 16 mandata. Šest mandata pripalo je listi SVM-a, ?etiri Grupi gra?ana „Irmenji Ferenc-Feco za uspešnu opštinu URS“, dva listi SNS-a, a jedan mandat DZVM-u.

opstina ada

Zgrada opštine: Apsolutna vlast Demokratske stranke

Za novog predsednika SO izabran je diplomirani pravnik Atila Bu?u iz Ade, dok je za sekretara ponovo postavljen Roland Jankovi?, tako?e iz Ade. Izbor ostalih ?elnika je sledio 11. juna. Za predsednika opštine izabran je 32-godišnji ekonomista Zoltan Bilicki iz Ade kome je ovo ve? drugi mandat. Bilicki je za ?elnika a?anske opštine u prošlom mandatu bio izabran kao najmla?i predsednik opštine u Srbiji. Za zamenika predsednika opštine izabran je 35-godišnji mašinski inženjer Goran Mati? iz Mola.

U prethodnom sazivu u Adi DS je bila na vlasti zajedno sa Ma?arskom koalicijom (MK). Postignuti rezultati ove dve liste su 2008. godine bili skoro izjedna?eni, DS je dobila 2.998 glasova (10 mandata), a MK 2.703 glasova (9 mandata). Pošto se MK raspala, bivše stranke ove koalicije su samostalno izašle na ovogodišnje izbore. Tako je SVM (stožer bivše MK) dobio svega 1.767 glasova (6 mandata), a DZVM dobio je 288 glasova (1 mandat). Lista predvo?ena DS-om je jako dobro prošla, dobivši ?ak 4.526 glasova (tj. 16 mandata), iako je izlaznost bila manja nego pre ?etiri godine (tada 62,49 posto, sada 57,04 posto).

zoltan bikicki

Zoltan Bikicki, novi-stari gradona?elnik: Novinari za njega nepoželjni

Tokom kampanje, demokrate i sam predsednik opštine Zoltan Bilicki kao prioritetan zadatak za naredni period ozna?ili su smanjenje nezaposlenosti i realizaciju zapo?etih kapitalnih investicija u a?anskoj opštini. U intervjuu za Ma?ar so, Bilicki je istakao zna?aj daljeg pružanja neposredne finansijske pomo?i zemljoradnicima, kojima isto tako treba omogu?iti i koriš?enje i uzimanje u zakup državnog zemljišta. Što se ti?e kapitalnih investicija, Bilicki je nabrojao slede?e: završetak radova na magistralnom putu do Mola i na obilaznici Ada-Mol, izgradnja kanalizacijske mreže na celoj teritoriji opštine i potpuna obnova škola.

Opština zatvorena za javnost

U toku prikupljanja podataka, odnosno u komunikaciji sa opštinskim organima smo naišli na dosta loš prijem. Na naše inicijalno pismo nismo dobili nikakav odgovor. Nekoliko dana kasnije smo pozvali kabinet predsednika opštine da se interesujemo da li su uopšte dobili pismo. Ispostavilo se da je naš mejl stigao, ali niko nije smatrao važnim da odgovori. Obe?ali su nam da ?e za vrlo kratko vreme javiti termin za intervju sa gradona?elnikom. Ve? sutradan nam je, me?utim, bilo javljeno da gradona?elnik može da nas primi. Me?utim, odbili su mogu?nost da pismenim putem odgovore na upitnik koji smo poslali zajedno sa inicijalnim pismom. Pitanja su bila vezana za lokalnu upravu, ekonomiju, infrastrukturu, zaštitu životne sredine, poljoprivredu, socijalnu zaštitu, obrazovanje i kulturu. ?etiri-pet dana kasnije su otkazali i termin za intervju, ali su obe?ali da ?e nas obavestiti o novom terminu. Nedelju dana se nisu javili pa smo pokušali da se informišemo. Nakon novog obe?anja da ?e se javiti, ništa se nije desilo.

Paralelno s tim, pokušali smo da do?emo do nekih informacija od javnog zna?aja. Nadležna osoba je ve? sutradan odgovorila na upit, ali je “jedini” problem bio u tome što na najvažnija i najzahtevnija pitanja jednostavno nismo dobili odgovore. U telefonskom razgovoru doti?ni gospodin je primetio da neka od naših pitanja „nisu bila primerena“. Naveo je, kao primer, pitanje koje se odnosilo na najvišu školsku spremu i zanimanje lokalnih ?elnika i rukovodilaca javnih preduze?a. I tako nismo dobili tražene biografije, ali ni tražene dokumente kao što su Izveštaj o realizaciji budžeta za poslednja dva kvartala sa detaljnim troškovima pojedina?nih stavki i planove rada ?lanova Opštinskog ve?a. Zbog neprimerenog odnosa prema našim zahtevima, zatražili smo pomo? Poverenika za informacije od javnog zna?aja.

Opština Ada ima svoj trojezi?ni (ma?arsko-srpsko-engleski) sajt preko kojeg komunicira sa gra?anima. Vidljivo je, me?utim, da se vrlo malo pažnje obra?a na internetsku prezentaciju koja je poprili?no neažurna i zastarela. Na primer, pod naslovom „Dokumenti lokalne samouprave“ poslednji dokument, koji poziva na „5. sednicu SO“, je star ?etiri godine. Zvani?an sajt ima nameru da bude trojezi?an, ali u toj nameri o?igledno nije baš najuspešniji. Ta tri, ina?e odvojena, dela sajta ponekad se mešaju. Što se ti?e engleske verzije, jedino su navigacioni meni i osnovni podaci o opštini prevedeni na taj jezik. Izuzeci su svakako vesti lokalne samouprave i brojevi Službenog lista – ti su odeljci sajta uvek sveži.

Kada su mediji u pitanju, postoji kablovski kanal Nandora Tormaša koji privremeno emituje svoj televizijski program. Zatim tu je i Radio Ada, koji je po?eo sa radom 1998. godine. Emituje dvojezi?ni program na frekvenciji 107,7 MHz. „Körkép – Panorama“ su mese?ne novine u štampanom i elektronskom obliku. Prema našim saznanjima, u slu?aju mese?nika, glavni finansijeri su Prva i Druga Mesna Zajednica Ada. Nažalost, zvani?ne informacije o finansiranju i na?inu finansiranja lokalnih medija nismo dobili.

Kanalizacija kao prioritet

kanalizacija

Kanalizacija, kanalizacija

Prema izveštajima medija, i prema saznanjima naših sagovornika, najviše se odmaklo u izgradnji fekalne kanalizacije pa je tako 16. novembra potpisan Protokol o namerama, koja prethodi osnivanju Konzorcijuma kojem se poverava koordinacija izgradnje kanalizacije. Istog dana su u Adi zapo?eti pripremni radovi prve faze izgradnje kanalizacije. U oktobarskom intervjuu za Ma?ar so predsednik opštine je naveo da se u vezi sa ovim projektom vodi protivkampanja, što otežava njihov posao. Nije iznosio pojedinosti, ali se može pretpostaviti da je njegovo negodovanje vezano za iznu?enu promenu cenovnika priklju?enja budu?ih korisnika na fekalnu kanalizaciju.

Ve? u novom sazivu, 27. juna 2012. godine je Skupština opštine Ada, glasovima vladaju?e ve?ine, donela cenovnik prema kojem su doma?instva trebala da plate 800 evrra u 96 mese?nih rata ne bi li se priklju?ili na kanalizacioni vod koji ?e biti tek izgra?en.

Tibor Vilagoš, odbornik opozicionog SVM-a, kaže da nije bilo realno tražiti 800 evra od gra?ana. „Kanalizaciona mreža je u Adi u 30-35 odsto ve? izgra?ena. Imamo i pre?ista?, koji je izgra?en još u prethodnom mandatu, zahvaljuju?i sredstvima iz IPA fondova, mada još uvek nije stavljen u pogon. Imali smo predlog da što pre pokrenemo taj pre?ista? i da priklju?imo postoje?e kapacitete, a ostale kapacitete da priklju?imo postepeno, prativši dinamiku izgradnje. Na taj na?in bi gra?ani bili u mogu?nosti da vide gde idu njihovi novci i tako bi lakše prihvatili da plate svoj udeo. Naš zahtev nije prihva?en, a rezultat ishitrene odluke demokrata je bio da je svega 8-9 odsto potencijalnih doma?instava potpisalo ugovor o priklju?enju. Zatim je sazvana nova sednica SO, i demokrate su prezentovale jedan potpuno izmenjen predlog odluke po kojem bi gra?ani platili svega 200 evra po doma?instvu, a SO je to naravno izglasala“, kaže Vilagoš.

Krajem avgusta je izglasan taj novi cenovnik, koji se doduše više ne definiše kao cenovnik priklju?ka, nego kao „Cenovnik o sufinansiranju izgradnje priklju?ka na fekalnu kanalizaciju i pre?ista?“. Cenu od 200 evra doma?instva mogu platiti u 12 mese?nih rata u roku od godinu dana, a opština kao investitor se obavezuje da „izgradi sekundarni vod fekalne kanalizacije u ulicama do kolektora, a sve u skladu sa Generalnim dinami?kim planom a najkasnije u roku od 8 (osam) godina“, ra?unaju?i od dana potpisivanja pojedinih Ugovora sa fizi?kim i pravnim licima.

centar ada

Centar Ade

Naš drugi sagovornik, lokalni novinar koji je želeo da ostane anoniman, tako?e smatra da je prvobitan plan bio nepromišljen. „Kad su ljudi ?uli koliko treba da plate, bili su jako nezadovoljni, nisu hteli da potpišu ugovor. Pa su i u samoupravi uvideli da je to prevelika cifra i da je pametnije ako traže manje novca. Tako je odlu?eno da taj iznos smanje na 200 evra. Me?utim, njima je ta suma koju su prvobitno želeli da uberu svakako potrebna, zato ?e od 1. januara pove?ati lokalne takse. To ?e prakti?no zna?iti da ?e doma?instva u narednih 8 godina, zahvaljuju?i ovom pove?anju, platiti 400 evra više na lokalne dažbine“, kaže naš sagovornik, dobar poznavalac dešavanja u opštini.

„Svi su saglasni da je kanalizacija preko potrebna jer nudi rešenje ne samo za otpadnu vodu nego i za spre?avanje poplava. Imamo jednu gotovu infrastrukturu, tzv. ki?meni vod je skoro u potpunosti gotov. Dakle preostaje prakti?no samo izgradnja uli?nih cevovoda. Polaganje tih cevi je otpo?elo, a ako samouprava uspe da završi izgradnju celokupnog sistema u roku od 4 do 8 godina, pa neka bude i deset, to ?e biti veliki uspeh, pogotovo ako uzmemo u obzir koliko vremena je trebalo drugim opštinama da izgrade svoju kanalizacionu mrežu. U susednoj Senti, na primer, trajalo je ?ak 40 godina!“, kaže on.

Državno zemljište kao džoker

Druga ozbiljna tema kampanje je bila obilaznica Ada-Mol. „Od te obilaznice, još pre nego što su demokrate došle na vlast, napravljen je deo od jednog kilometra do industrijske zone. U planu je bio nastavak izgradnje obilaznice kod Mola. Oko 170 miliona dinara je traženo od pokrajinskog Fonda za kapitalna ulaganja, koji je dao zeleno svetlo na projekat samouprave. Ali, pošto u fondu nema novca, izgradnja je prolongirana. Što se ti?e izgradnje a?anskog dela obilaznice, to je još jako daleko, treba ras?istiti neka vlasni?ka pitanja, treba izvršiti eksproprijaciju zemljišta itd.“, kaže naš anonimni izvor.

On, me?utim, smatra da su demokrate najviše politi?kih poena zaradili na?inom davanja u zakup državnog zemljišta, omogu?ivši lokalnim poljoprivrednicima da do?u do njega na licitaciji. „Treba znati da je deo zemljišta privatizovanog Poljoprivrednog kombinata ’Halas Jožef’ i deo zemljišta u državnom vlasništvu bio u suvlasni?koj strukturi. Do razdvajanja parcela nije došlo ni do dana današnjeg. Slu?aj je trenutno na sudu: kombinat tuži državu i obrnuto jer ne mogu da se dogovore, kome šta pripada. Me?utim, prethodna lokalna vlast, u glavnoj ulozi sa demokratama, izdejstvovala je da ’Halas’, kao potencijalno najve?i takmac, bude isklju?en iz procesa licitacije, s obrazloženjem da je kombinat u velikim dugovima prema državi i samoj lokalnoj samoupravi. Druga najvažnija stvar za njihov uspeh je povezana sa Livnicom preciznih odlivaka. Mile Jerkovi? je kupio ovo lokalno preduze?e i nakon toga je izgledalo da ?e propasti. Demokrate su na indirektan na?in intervenisale pa je privatizacioni proces poništen. Tako se ta firma vratila u državno vlasništvo i postala ponovo likvidna“, kaže naš sagovornik.

Odnos vlasti i opozicije

„Tražio sam realizaciju budžeta po mesecima ali odgovor je bio da na to nemam pravo, što je apsurdno. U drugim opštinama te dokumente ka?e na zvani?an sajt, a kod nas ni odbornici opozicije nemaju uvid u najosnovnije stvari“, oslikava odnos vlasti prema opoziciji Tibor Vilagoš, koji smatra da je lokalna samouprava netransparentna i njen rad karakteriše nepredvidljivost.

Lokalni novinar pak kaže da on ima pozitivno iskustvo sa lokalnim zvani?nicima. „Mogu da kažem da je ova lokalna samouprava dosta otvorena prema novinarima. A spremni su i da prihvate kritiku, što nije bio slu?aj u doba pre no što su demokrate došle na vlast“, kaže on. Na pitanje da li to zna?i da ?e ova vlast iza?i u susret novinarima ako traže neke informacije, podatke, odgovor je bio – potvrdan.

Pressburger Csaba (Autonomija)

Želite više informacija?

(Tekst je napisan u okviru projekta „Mediji i lokalne samouprave“, koji Nezavisno društvo novinara Vojvodine realizuje uz podršku Rockefeller Brothers fondacije. Više informacija o gradovima i opštinama Vojvodine možete na?i na našem sajtu www.najgradonacelnik.org. Cilj nam je da gra?ani na jednom mestu dobiju informacije i analize rada vojvo?anskih lokalnih samouprava.)

Podelite ovu stranicu!