ADA: Nezaposlenost u padu, ali mladi odlaze

02 Jan 2014

Opozicija ne želi da razovara sa medijima!?

Ada je jedna od retkih opština u kojoj je Demokratska stranka na majskim izborima osvojila apsolutnu većinu i u kojoj je vlast, kako kažu, potpuno stabilna. S njima je u koaliciji Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara koja ima jednog odbornika, dok su u opoziciji Savez vojvođanskih Mađara sa šest, Grupa građana Irmenji Ferenc – Feco sa četiri i Srpska napredna stranka sa dva odbornika.

– Svima smo ponudili mogućnost koalicije, ali oni nisu hteli da započnu ni koalicione pregovore, već su pokušali da preuzmu naše odbornike. To nije uspelo. U Adi je od uvođenja višestranačkog sistema uvek pobeđivala građanska opcija, nikad nisu pobedile nacionalno obojene stranke, i to je pokazatelj kako naši građani razmišljaju i šta žele – istakao je predsednik Opštine Zoltan Bilicki.

Bilickom je ovo drugi mandat, a uz izveštaj o četvorogodišnjem radu koji je kandidovao na majskim izborima, kao osnovne zadatke za naredni mandat istakao je smanjenje nezaposlenosti, pružanje neposredne finansijske pomoći zemljoradnicima, završetak radova na projektu Ada – Mol, izgradnju kanalizacijske mreže na celoj teritoriji opštine i potpunu obnovu škola.

Nezaposlenost u padu 

Iako nije blizu autoputa, nema luku, niti je povezana železničkim saobraćajem, Ada nije neuspešna u privlačenju investitora. Bilicki tvrdi da je, prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, Ada jedina opština u severnom Banatu u kojoj je nezaposlenost poslednjih pet godina u konstantnom padu, a očekuje da se ovaj pad i dalje nastavi, jer su pregovori za otvaranje novih firmi u industrijskoj zoni u toku.

Ugovori su potpisani s jednom benzinskom pumpom i tri kompanije: East-West Bridge koja se bavi proizvodnjom tekstila, hrvatskom kompanijom Strojopromet i jednom austrijskom livnicom, u kojima će, kako najavljuju, biti otvoreno više od sto radnih mesta, a pregovara se i sa slovačkom firmom Imao, koja se bavi reciklažom otpada i proizvodnjom biogasa. Ovim ugovorima firme zakupljuju parcele u industrijskoj zoni na 80 godina i imaju rok od tri godine da počnu izgradnju, u suprotnom Opština zadržava pravo da raskine ugovor.

ada

Bazeni u Adi

Predstavnici lokalne samouprave postigli su i dogovor s Ministarstvom poljoprivrede i resornim Pokrajinskim sekretarijatom da se ađanskim poljoprivrednicima koji su izmirili dugovanja prema lokalnoj samoupravi omogući uzimanje u zakup državnog zemljišta. Predmet licitacije biće 2.000 hektara, a održaće se početkom naredne godine.
– Našim poljoprivrednicima je najvažnije da imaju što više mogućnosti da koriste zemlju. Pošto je cena dosta skočila, oni koriste priliku da iznajme državnu zemlju, pa ćemo ove godine novim sistemom izdavanja pokušati da pomognemo i manjim poljoprivrednicima – kaže Bilicki.

Taj sistem predviđa smanjenje granice koliko zemlje poljoprivrednici maksimalno mogu da uzmu u zakup sa 100 na 50 hektara, što će omogućiti većem broju poljoprivrednika da dobije zemlju u zakup. Takođe, ove godine je državna zemlja drugačije isparcelisana, pa je povećan broj manjih placeva veličine izmedju 5 i 20 hektara. Takvih parcela sada ima 140, za razliku od prethodnih godina kada su placevi bili površine od 20 do 160 hektara te su manja poljoprivredna gazdinstva ostajala bez državne zemlje, jer nisu bila u mogućnosti da uplate ni početnih 20 odsto učešća, a kamoli da licitiraju na ovako velike placeve.

Prihod od zakupa poljoprivrednog zemljišta koristi se za ulaganje u infrastrukturu. Trenutno najveći infrastrukturni projekat u Adi jeste izgradnja kanalizacione mreže, za čiju će realizaciju biti neophodno šest miliona evra. Prema prvoj računici, priključak domaćinstva na kanalizaciju trebalo je da košta do 800 evra, međutim, ova odluka nije naišla na odobravanje u Skupštini, pa je konačna cena priključka 200 evra uz mogućnost plaćanja u 12 mesečnih rata. – Naš prvobitni predlog bio je pogrešan, pa smo zbog teškog stanja u ekonomiji tu odluku preinačili i Opština je preuzela na sebe najveći deo troškova. Međutim, to i dalje toliko košta, samo je sad na nama da finansiramo tu razliku – objašnjava Bilicki.

Za to će, kažu, sredstva najpre tražiti u evropskim fondovima, a cilj je i da se iz postojećeg budžeta omogući priključak za što veći broj domaćinstava, kako bi oni počeli da plaćaju tu uslugu Javnom komunalnom preduzeću Standard, koje će ta sredstva vraćati u budžet za izgradnju sistema. Takođe, građani Ade izdvajaju iz kućnog budžeta za taksu pod nazivom “zeleni dinar” koja mesečno iznosi 50 para po kvadratu, a opštinski budžet puni iznosom od 13 miliona dinara godišnje. Ovaj novac će takođe biti usmeren na izgradnju kanalizacione mreže. Do sada je kanalizacijom pokriveno 30 odsto Ade i Mola, a ugovorom koji građani potpisuju s Opštinom dat je rok od osam godina za završetak izgradnje ili će im novac biti vraćen sa zateznim kamatama.

Još jedan važan infrastrukturni projekat svakako jeste magistralni put do Ade i obilaznica Ada-Mol. Ovi radovi izvode se u dva koraka. Prvi je vredan 230 miliona dinara i obuhvata izgradnju tri kružna toka i tri kilometra asfaltnog puta, od čega je u ovoj sezoni urađeno 700 metara puta i jedan kružni tok, a nastavak radova zakazan je za proleće. Ovaj put ima veliki značaj pre svega za stanovnike Mola, jer kamioni koji na putu prema industrijskoj zoni prolaze kroz sam centar ovog mesta, gde se nalaze škola i obdanište, ali i važne institucije. Izgradnja ove obilaznice predviđena je i urbanističkim planom, kako bi se omogućilo normalno funkcionisanje industrijske zone, a kraj radova predviđa se za kraj naredne godine, ukoliko sredstva koja dolaze iz Pokrajine budu stizala na vreme, napominje Bilicki.

Poslednje u nizu predizbornih obećanja koje se odnosi na obnovu škola takođe je našlo svoje mesto u budžetu i može se pratiti kroz izvršenja budžeta, ali i konkretne rezultate. Nakon što su u prethodnom mandatu obnovljene predškolske, u ovom mandatu počelo se s obnovom osnovnoškolskih ustanova, uz to završava i izgradnja internata za srednjoškolce i sportska hala.

Mladi odlaze 

Ada

Panorama Ade

Investiranje lokalne samouprave u obrazovanje vidljivo je i kroz regresiranje putnih troškova i stipendiranje kako onihnajuspešnijih, tako i socijalnih slučajeva. Do ove školske godine, te stipendije su isplaćivane dva puta godišnje, a sada se isplaćuju jednom mesečno u iznosu od 5.000 dinara. Mladi Ađani se ipak ne zadržavaju u ovoj opštini, zbog čega broj stanovnika konstantno opada, ali čelnik Ade smatra da nema pravo da ih na bilo koji način obaveže da tu i ostanu.

– Ja sam mišljenja da svako treba sam da proceni svoje šanse u našoj opštini ili nekoj drugoj sredini. Mi ih ne obavezujemo da se vrate ako mi već ne umemo da im obezbedimo dobre uslove za život – kaže Bilicki i ističe da pored toga što vode računa o najuspešnijima, izdvajaju i značajna sredstva za socijalna davanja – U Adi funkcioniše komisija koja svakog meseca obrađuje pismene zahteve građana za odobravanje jednokratne finansijske pomoći. Ova vrsta socijalnih davanja se ne isplaćuje na račun, već Opština direktno kupuje drva za ogrev, hranu ili druge potrepštine navedene u zahtevu, a građani kojima je zahtev odobren prema utvrđenoj satnici obavljaju društveno koristan rad, koji se uglavnom odnosi na čišćenje javnih površina.

Zatvoreni za medije 

Iako se možda može pohvaliti drugim uspesima, ova lokalna samouprava sigurno ne može poneti etiketu najtransparentnije Opštine. Na inicijalni upitnik koji smo poslali nismo dobili odgovor, zbog čega je upućena žalba Povereniku za informacije od javnog značaja Rodoljubu Šabiću. Na njihovom dvojezičnom sajtu građanima je na raspolaganju usluga virtuelnog matičara, ali se informacije ažuriraju samo kada su u pitanju formalne odluke opštinskih organa ili vesti koje svedoče o uspesima. Poslednji podaci o zaposlenosti su iz 2006. godine, a odluke o izvršenju budžeta postavljene su tek nakon našeg insistiranja. Na pitanje zbog čega su tako zatvoreni za medije, Bilicki je odgovorio: – Pre godinu i po dana smo se povukli iz medija i koristimo samo lokalne. Oni su nam mnogo važniji. Ja prvenstveno želim da rezultate rada pokažem svojim građanima, a ne spoljnim medijima – pravda se Bilicki.

Da stvari budu dodatno začuđujuće, razgovor s medijima izbegavali su do samog kraja i predstavnici opozicije, koji su nakon nekoliko bezuspešno dogovorenih sastanaka postali nedostupni i na telefonima.

Ipak, Bilicki tvrdi da redovno prima građane, odgovara na njihove poruke na društvenim mrežama, a ukoliko se radi o važnijim pitanjima organizuju se i građanski forumi. Poslednji takav forum organizovan je na temu javne licitacije poljoprivrednog zemljišta, ali je takvo okupljanje izostalo u procesu donošenja budžeta. U postupak kreiranja budžeta nisu bili uključeni ni građani, ali ni predstavnici opozicije i civilnog sektora. Svoje predloge dali su samo direktori javnih ustanova, preduzeća i predstavnici mesnih zajednica.

– Ja sam ubeđen da nijedan budžet nije savršen i ne može da bude sastavljen tako da odgovara svima. Budžet koji smo mi sastavili je u skladu s programom koji smo predstavili građanima, a mi smo za taj program dobili mandat – kaže predsednik Opštine. On se žali i da je budžet Ade u poslednjih 15 meseci smanjen za osam odsto, jer se novim zakonima povećava centralizacija pa lokalne samouprave gube velika sredstva koja bi mogla biti utrošena za socijalna davanja ili unapređenje kulture.

Zbog smanjenog budžeta, nisu pravljeni rezovi u opštinskoj administraciji, pa je broj zaposlenih i dalje na maksimalnom broju od 78 činovnika, među kojima su i zaposleni u Kulturnom centru, Sportskom centru i Turističkoj organizaciji, a direktori javnih preduzeća koji su postavljeni 2008. godine u najvećem broju slučajeva nisu menjani. – Smenjeni su oni koji su 2008. dobili šansu, a nisu je opravdali. Menjali smo i dvojicu direktora koji su sa naše liste, ali je, na primer, direktorica Doma zdravlja, koja je bila moj protivkandidat, ostala na mestu direktora, zato što dobro radi svoj posao – napominje Bilicki.

Prvom reformom sudstva Ada je izgubila Osnovni sud i postala sudska jedinica, a poslednjim izmenama Zakona o uređenju sudova, Ađani će izgubiti i to, i pripasti Osnovnom sudu u Senti. Ova odluka nije naišla na odobravanje od čelnika Ade. – Nisam podržavao ni prvu reformu sudstva i bili smo spremni da preuzmemo sve troškove oko funkcionisanja sudske jedinice, a da Republika plaća samo tog jednog zaposlenog. Ovaj predlog su u vidu amandmana predali poslanici DS-a, SVM-a i SPS-a, ali on nije usvojen – priča Bilicki. Ipak, Ministarstvo pravde je najavilo donošenje protokola u kom će obavezati osnovne sudove da organizuju suđenja u mestima koja nemaju ni sudsku jedinicu, ali o tome kojim će se danima organizovati ova suđenja odlučiće sud u Senti.

Opštinski novac samo za dvojezične medije 

Iako mala Opština, u Adi ne manjka medija svih vrsta. Jednom mesečno izlaze dva štampana izdanja – Panorama i Vodič kroz opštinu, ali oba finansirana iz budžeta. Prvi od njih, prema rečima predsednika Opštine, finansiraju Prva i Druga mesna zajednica, a drugi izdaje Opština u saradnji s Kulturnim centrom. Panorama je nekada bila finansirana direktno iz opštinskog budžeta, ali su se nedavno opredelili za novi mesečni list, jer nisu bili zadovoljni time što se u Panorami nisu svi tekstovi objavljivali na oba jezika. – Ne znam zbog čega je to tako, ali mislim da su u pitanju politički motivi. Opština će ubuduće finansirati samo one medije koji su dvojezični – tvrdi Bilicki.

Dok se, s jedne strane, u Panorami zaista i može uočiti da je broj tekstova na mađarskom znatno veći i da se tekstovi na različitim jezicima ne bave istom tematikom, Vodič kroz opštinu pre se može okarakterisati kao bilten lokalne samouprave u kom se nalaze izveštaji pretežno o kulturnim dešavanjima i aktivnostima opštinskih funkcionera. Pored ovih listova, u Adi funkcioniše i dvojezični Radio Ada, koji je, sudeći prema informacijama koje se nalaze na njihovoj web prezentaciji, pre svega okrenut zabavi, a postoje i dve kablovske televizije u privatnom vlasništvu. Jedna od njih je informativni kanal kablovskog operatera Voysat, koji je nedavno pobedio na opštinskom tenderu te će ubuduće dobijati sredstva iz opštinskog budžeta za praćenje rada organa lokalne samouprave i snimanje skupštinskih zasedanja.

Skladni međunacionalni odnosi, ali…

Ada (3)

I mađarski i srpski…

Većinski narod u Adi čine Mađari, preko 70 odsto stanovništva, dok najveći deo manjinskog stanovništva čine Srbi, ali ističu da žive u slozi, bez tenzija i međunacionalnih trvenja. U Gradskoj biblioteci nam objašnjavaju kako su centralne manifestacije pravoslavna i katolička božićna proslava, kada se organizuje bogat kulturni program koji se završava svečanim balom koji je uvek izuzetno posećen, a sav prihod od ulaznica koristi se za obnovu crkvenih hramova. – Tu se čuje i mađarska i srpska pesma, a bude preko 500 ljudi, koliko god sala može da primi, a pravoslavni i katolički sveštenici se međusobno posećuju i doniraju za obnovu hramova koliko god su u mogućnosti – objašnjavaju zaposleni u biblioteci.

Na ulicama se u najvećem broju slučajeva čuje mađarski jezik, ali Ađani kažu da se nastava u školama izvodi i na srpskom i na mađarskom jeziku i da se roditelji neretko odlučuju da decu upisuju u zabavište u kom će moći da nauče jezik drugog naroda i u tome vide priliku da se međusobno upoznaju.

– Neke ljude toliko poštujem da se dešavaju situacije da mi Srbin priča nešto na mađarskom, a ja mu iz poštovanja odgovaram na srpskom pa to ponekad izgleda smešno, ali daje sliku o našoj zajednici – objašnjava nam Zoltan Bilicki.
Međutim, ni Ada nije ostala netaknuta od desničarskog talasa koji se širi Evropom. Stranka Pokret mađarske nade inicirala je nedavno izgradnju spomenika posvećenog Trijanonskom sporazumu na katoličkom groblju, ali je postament srušen pre nego što je spomen ploča postavljena.

– Ja sam bio upoznat s tom pričom na drugačiji način. Imao sam informacije da neku postojeću ploču žele da poprave, a onda je stigla anonimna prijava ilegalne gradnje i to sam prosledio građevinskom inspektoru koja je izašla na teren i konstatovala da je na tom mestu izgrađen novi betonski spomenik – objašnjava predsednik Opštine.

Građevinska inspektorka je katoličkoj crkvi izdala rešenje da se taj objekat ukloni u roku od 24 sata ili će to učiniti lokalna samouprava o njihovom trošku. Rešenje je izdato u petak i insprektorka je u nedelju ponovo izašla na teren i konstatovala da je spomenik još uvek tu pa je preduzela korake da se on ukloni. Za 14 časova istog dana Pokret mađarske nade zakazao je otkrivanje spomenika, ali su u tome bili sprečeni, jer je postament bio uklonjen pre njihovog dolaska.

– Za podizanje spomenika nisu tražene nikakve dozvole. Mi se nismo bavili sadržajem te ploče niti želim o tome da polemišem. Opštinske odluke su vrlo jasne i govore o ilegalnoj gradnji. Nama je svaki objekat isti – izričit je predsednik Bilicki.

Na ovoj staklenoj ploči iscrtane su granice Mađarske pre i posle Trijanonskog sporazuma kojim je Mađarska kao gubitnica u Prvom svetskom ratu ostala bez dve trećine teritorije, a u otkrivanju spomenika trebalo je da učestvuje i mađarski parlamentarac Ištvan Savai, inače funkcioner Jobika, mađarske stranke krajnje desnice. Ova partija poznata je po različitim vidovima zagovaranja ideje “Velike Mađarske”, a često je optužuju i za fašizam.

Građani Ade nisu bili voljni da razgovaraju o ovom događaju, pravdajući se time da nisu upoznati šta se tu dešavalo i usmeravali su nas da sve odgovore potražimo kod predsednika Opštine.

Sanja Kljajić 

(Tekst je nastao u okviru projekta “Mediji i lokalne samouprave”, koji realizuje Nezavisno društvo novinara Vojvodine uz podršku Rockefeller Brothers fondacije)

Podelite ovu stranicu!