ADA: Evropska podrška za čistiju vodu i razvoj turizma

15 Jun 2015

Ada je, uz pomoć evropskih novaca, već krenula u usklađivanje sa propisima EU u području regulacije otpadnih voda – Banjski turizam kao šansa bez obzira na konkurenciju u regionu – Izrađena integrisana strategija razvoja banja, zasnovana na prekograničnoj saradnji

Serijom tekstova pod zajedni?kim nazivom Evropa u Vojvodini, Nezavisno društvo novinara Vojvodine predstavlja vam rezultate istraživanja iskustava i kapaciteta vojvo?anskih lokalnih samouprava u privla?enju sredstava iz evropskih fondova. Cilj NDNV-a je da se ukaže na zna?aj evropskih projekata za gra?ane Vojvodine, ali i da se nazna?e problemi koje naše lokalne samouprave imaju u izuzetno bitnom, ali i kompleksnom procesu kreiranja, pripreme, apliciranja i realizacije evropskih projekata.


Prema podacima Pokrajinskog seretarijata za zaštitu životne sredine, u Vojvodini se pre?iš?ava svega deset odsto otpadnih voda iz naselja i industrije, a registrovano je više od 500 zaga?iva?a. Nešto više od deset odsto stanovništva pokrajine nije pokriveno sistemom za odvo?enje otpadnih voda, a više od 65 odsto industrijskih postrojenja ne pre?iš?ava svoje otpadne vode. Situacija nije bolja ni na nivou ?itave zemlje. Prema procenama nadležnog ministarstva, Srbija ?e za prilago?avanje evropskim standardima u oblasti ekologije morati da obezbedi više od 10 milijardi evra za adaptaciju infrastrukture.

Interesantno je da ?e, prema procenama Brisela, u narednom periodu za dvanaest država ?lanica biti potrebno obezbediti 35 milijardi evra da bi one uskladile stanje na terenu sa evropskim propisima u oblasti upravljanja otpadnom vodom, dok je samo Srbiji potrebno pet milijardi evra da reši ovo pitanje. Ovaj podatak slikovito govori o tome koliko je veliki problem u Srbiji u ovoj oblasti. Prema najavama nadležnih, ovaj iznos ?e biti obezbe?en iz evropskih fondova.

Neke opštine ne sede skrštenih ruku

Me?utim, neke opštine ne sede skrštenih ruku ?ekaju?i da drugi reše ovaj ozbiljan problem. Opština Ada je, pomo?u EU fondova uspela da obezbedi sredstva za izgradnju pre?išta?a otpadne vode. Ova fabrika omogu?uje pre?iš?avanje otpadne vode za naselja Ada i Mol. Investicija je zahtevala velika sredstva EU, i to oko milion evra. Interesantno je da je ova donacija me?u najve?im pojedin?anim iznosima dobijenih od EU u okviru IPA programa u Vojvodini. Projekat „Voterprotkešn“ (Waterprotection) na ovaj na?in je omogu?io pre?iš?avanje otpadnih voda iz oko 3.000 doma?instava. Ovako je spre?eno da komunalne otpadne vode zaga?uju zemljište, površinske i podzemne vode. Ova fabrika ima mogu?nost da obradi 120 kubnih metara vode na dan.

zgrada precistaca  otpadne vode

Zgrada pre?ista?a otpadne vode za naselja Ada i Mol

Prema izveštaju Evropske komisije o ostvarenim rezultatima u oblasti upravljanja otpadnom vodom, EU je od 2007. do 2013. godine uložila više od 14 milijardi evra u ovu oblast. Ovaj dokument ukazuje na to da je postignut zna?ajan napredak, ali da još uvek postoji velika razlika izme?u zapadnih i isto?nih zemalja. Na primer, stopa prikupljanja otpadne vode u skladu sa evropskim propisima u 15 zemalja na zapadu postigla je stopostotni u?inak, dok je u Estoniji, Litvaniji, Bugarskoj, Sloveniji i na Kipru ta stopa je ostala manja od 30 odsto. Procenat obrade ove vode u zapadnom bloku kre?e se izme?u 90 i 100 odsto, dok je u ostalim ?lanicama to oko 39 odsto. Dokument ukazuje i na to da je u proseku oko 82 odsto otpadnih voda u EU prošlo kroz sekundarno pro?iš?avanje u skladu s odredbama odgovaraju?ih evropskih propisa. U svetlu iznetih podataka projekat opštine Ada ?e svakako biti primer u narednom periodu za opštine u Srbiji, posebno zbog toga što ?e, prema procenama Delegacije Evropske unije u Srbiji, naša država tek od 2020. godine zapo?eti suštinske promene u ovoj oblasti, što ?e najverovatnije dovesti do toga da ?e zvani?ni Beograd zatražiti od Brisela dodatne rokove za usaglašavanje ove sektorske politike na terenu sa evropskim pravilima.

Ruralni razvoj uz turizam

Opština Ada je 2009. donela Strategiju razvoja, prema kojoj ?e se za postizanje ruralnog razvoja  oslanjati i na turizam. Kako navode u tom dokumentu, koriš?enjem turisti?kih potencijala ovog podru?ja moglo bi se uticati na pove?anje broja zaposlenih, što bi zna?ajno promenilo strukturu prihoda u budžetu opštine Ada.

JP ,,Adica’’ sa svojim kompleksom bazena i ure?enom okolinom, te izgra?enim sportskim terenima, može privu?i mnogobrojne posetioce iz šireg okruženja. Sa rekom Tisom dobija se prostor za re?ni i kamperski turizam, a postoji i mogu?nost izgradnje vikend naselja, dok bi Banja Orlova?a sa svojim lekovitim blatom mogla postati jedan od nosilaca turisti?ke ponude.  Mnogobrojni salaši, sa?uvana vetrenja?a na Obornja?i, te veliki broj praznih ku?a ukazuju na veliki potencijal u ruralnom turizmu. Adaptacijom ovih objekata i njihovom kategorizacijom objedinio bi se turisti?ki potencijal, a time bi se uve?ala i ponuda opštine. Ovim bi se omogu?ilo tim podru?jima i stvaranje novih prihoda, a spre?ila bi se migracija tog stanovništva na relaciji selo-grad, stoji izme?u ostalog u strategiji.

*

*

Oslanjaju?i se na ovaj dokument, Ada je u saradnji sa inostranim partnerima realizovala projekat „Kuling kjubs“ (Cooling cubes), odnosno izra?ena je integrisana strategija razvoja banja, zasnovana na prekograni?noj saradnji. Strategija uklju?uje 27 banja, 15 u Ma?arskoj i 12 u Srbiji. Strategijom se radi na uskla?ivanju akcionih planova, što ?e stvoriti zajedni?ki program razvoja i definisati strukturu usluga za svaku banju. Umesto rivalstva, stvara se partnerstvo.

Shodno ovim ciljevima stru?njaci za banjski turizam su predložili da se fokus više stavi na stvaranje kulture zdravstvenog i velnes turizma. Kao poseban segment saradnje definisan je razvoj tehni?ke i komunikacijske mreže izme?u institucija u?esnica. Da je saradnja više nego potrebna, pokazuje i ogroman potencijal koji se krije u turizmu u Evropi, ali i veliki izazov da se privu?e pažnja evropskih turista. Prema istraživanju Evropske komisije iz 2012. godine o navikama turista starog kontitenta, oni na odmaralištima sprovode najmanje ?etiri dana u kontinuitetu u pratnji najbližih ?lanova porodica i prijatelja. Na to ho?e li se vratiti na isto odmaralište, uti?u dve klju?ne stvari: vremenske prilike i pejzaž. U ovom pogledu, Ada svakako može da se osloni na svoje prirodne resurse, kao što je Tisa i obala reke. Da je u okviru banjske saradnje promocija više nego bitna, pokazuje i podatak prema kom 53 odsto Evropljana svoju destinaciju prvo istražuje na društvenim mrežama i na internetu. Interesantno je da  je banjski i zdravstveni turizam u 2012. godini najviše kotiran me?u Litvancima, Makedoncima i Islan?anima, a na nivou cele Evropske unije 12 odsto Evropljana navelo neki banjski centar kao destinaciju za odlazak na odmor.

Podaci Eurostata pokazuju da zemlje Evropske unije u 2013. godini beleže više od milijardu putovanja zbog li?nih ili poslovnih razloga. Kratka putovanja (sa jednim ili tri no?enja) ?ine skoro 60 odsto.

Konkurencija kao izazov

Region Vojvodine i južnog dela Ma?arske treba da se fokusira upravo na ovu vrstu turista, iako je konkurencija velika, a glavni igra?i su španski, italijanski i francuski regioni, dok je me?u deset privla?nih evropskih regiona i hrvatsko primorje. Ekonomsku isplativost potvr?uje i ?injenica da novac koji se troši na turizam i putovanja od 2005. godine konstatno raste u Evropskoj uniji, da bi 2013. godine u?estvovao sa 0,8 odsto ukupnog GDP-a Evropske unije.

madjarska srbijaZacrtani prioriteti u opštinskoj strategiji, prema kojoj bi Ada trebala da do 2019. godine pove?a u?eš?e za deset odsto na regionalnom turisti?kom tržištu, u svetlu iznetih podataka Evropske komisije zvu?i svakako ambiciozno, me?utim saradnja sa drugim banjama i turisti?kim kompleksima u regionu mogla bi podi?i nivo konkurentnosti. Ova oblast u narednom periodu svojim proširenjem može biti glavni nosilac otvaranja novih radnih mesta ?ime bi se omogu?ila sigurnost, bolji standardard, mogao bi i da se zaustavi ili barem uspori proces migracije stanovnika opštine Ada. Ovo je za ovu opštinu posebno bitna stavka, jer se mladi A?ani ne zadržavaju u ovoj opštini, zbog ?ega broj stanovnika konstantno opada. Evropski fondovi i saradnja bi mogli promeniti ovaj trend.

Norbert Šinkovi? (Autonomija)

(Tekst je nastao kao deo projekta „Pregled, analiza i predstavljanje realizovanih projekata lokalnih samouprava na teritoriji AP Vojvodine finansiranih od strane EU u periodu 2007-2013“, koji sprovodi Nezavisno društvo novinara Vojvodine, a finansira Pokrajinski sekretarijat za me?uregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu. Sadržaj priloga je isklju?ivo odgovornost realizatora projekta i ni na koji na?in ne odražava stavove i mišljenje Sekretarijata.)

Podelite ovu stranicu!