ADA: Evropska podrška za čistiju vodu i razvoj turizma

15 Jun 2015

Ada je, uz pomoć evropskih novaca, već krenula u usklađivanje sa propisima EU u području regulacije otpadnih voda – Banjski turizam kao šansa bez obzira na konkurenciju u regionu – Izrađena integrisana strategija razvoja banja, zasnovana na prekograničnoj saradnji

Serijom tekstova pod zajedničkim nazivom Evropa u Vojvodini, Nezavisno društvo novinara Vojvodine predstavlja vam rezultate istraživanja iskustava i kapaciteta vojvođanskih lokalnih samouprava u privlačenju sredstava iz evropskih fondova. Cilj NDNV-a je da se ukaže na značaj evropskih projekata za građane Vojvodine, ali i da se naznače problemi koje naše lokalne samouprave imaju u izuzetno bitnom, ali i kompleksnom procesu kreiranja, pripreme, apliciranja i realizacije evropskih projekata.


Prema podacima Pokrajinskog seretarijata za zaštitu životne sredine, u Vojvodini se prečišćava svega deset odsto otpadnih voda iz naselja i industrije, a registrovano je više od 500 zagađivača. Nešto više od deset odsto stanovništva pokrajine nije pokriveno sistemom za odvođenje otpadnih voda, a više od 65 odsto industrijskih postrojenja ne prečišćava svoje otpadne vode. Situacija nije bolja ni na nivou čitave zemlje. Prema procenama nadležnog ministarstva, Srbija će za prilagođavanje evropskim standardima u oblasti ekologije morati da obezbedi više od 10 milijardi evra za adaptaciju infrastrukture.

Interesantno je da će, prema procenama Brisela, u narednom periodu za dvanaest država članica biti potrebno obezbediti 35 milijardi evra da bi one uskladile stanje na terenu sa evropskim propisima u oblasti upravljanja otpadnom vodom, dok je samo Srbiji potrebno pet milijardi evra da reši ovo pitanje. Ovaj podatak slikovito govori o tome koliko je veliki problem u Srbiji u ovoj oblasti. Prema najavama nadležnih, ovaj iznos će biti obezbeđen iz evropskih fondova.

Neke opštine ne sede skrštenih ruku

Međutim, neke opštine ne sede skrštenih ruku čekajući da drugi reše ovaj ozbiljan problem. Opština Ada je, pomoću EU fondova uspela da obezbedi sredstva za izgradnju prečištača otpadne vode. Ova fabrika omogućuje prečišćavanje otpadne vode za naselja Ada i Mol. Investicija je zahtevala velika sredstva EU, i to oko milion evra. Interesantno je da je ova donacija među najvećim pojedinčanim iznosima dobijenih od EU u okviru IPA programa u Vojvodini. Projekat „Voterprotkešn“ (Waterprotection) na ovaj način je omogućio prečišćavanje otpadnih voda iz oko 3.000 domaćinstava. Ovako je sprečeno da komunalne otpadne vode zagađuju zemljište, površinske i podzemne vode. Ova fabrika ima mogućnost da obradi 120 kubnih metara vode na dan.

zgrada precistaca  otpadne vode

Zgrada prečistača otpadne vode za naselja Ada i Mol

Prema izveštaju Evropske komisije o ostvarenim rezultatima u oblasti upravljanja otpadnom vodom, EU je od 2007. do 2013. godine uložila više od 14 milijardi evra u ovu oblast. Ovaj dokument ukazuje na to da je postignut značajan napredak, ali da još uvek postoji velika razlika između zapadnih i istočnih zemalja. Na primer, stopa prikupljanja otpadne vode u skladu sa evropskim propisima u 15 zemalja na zapadu postigla je stopostotni učinak, dok je u Estoniji, Litvaniji, Bugarskoj, Sloveniji i na Kipru ta stopa je ostala manja od 30 odsto. Procenat obrade ove vode u zapadnom bloku kreće se između 90 i 100 odsto, dok je u ostalim članicama to oko 39 odsto. Dokument ukazuje i na to da je u proseku oko 82 odsto otpadnih voda u EU prošlo kroz sekundarno pročišćavanje u skladu s odredbama odgovarajućih evropskih propisa. U svetlu iznetih podataka projekat opštine Ada će svakako biti primer u narednom periodu za opštine u Srbiji, posebno zbog toga što će, prema procenama Delegacije Evropske unije u Srbiji, naša država tek od 2020. godine započeti suštinske promene u ovoj oblasti, što će najverovatnije dovesti do toga da će zvanični Beograd zatražiti od Brisela dodatne rokove za usaglašavanje ove sektorske politike na terenu sa evropskim pravilima.

Ruralni razvoj uz turizam

Opština Ada je 2009. donela Strategiju razvoja, prema kojoj će se za postizanje ruralnog razvoja  oslanjati i na turizam. Kako navode u tom dokumentu, korišćenjem turističkih potencijala ovog područja moglo bi se uticati na povećanje broja zaposlenih, što bi značajno promenilo strukturu prihoda u budžetu opštine Ada.

JP ,,Adica’’ sa svojim kompleksom bazena i uređenom okolinom, te izgrađenim sportskim terenima, može privući mnogobrojne posetioce iz šireg okruženja. Sa rekom Tisom dobija se prostor za rečni i kamperski turizam, a postoji i mogućnost izgradnje vikend naselja, dok bi Banja Orlovača sa svojim lekovitim blatom mogla postati jedan od nosilaca turističke ponude.  Mnogobrojni salaši, sačuvana vetrenjača na Obornjači, te veliki broj praznih kuća ukazuju na veliki potencijal u ruralnom turizmu. Adaptacijom ovih objekata i njihovom kategorizacijom objedinio bi se turistički potencijal, a time bi se uvećala i ponuda opštine. Ovim bi se omogućilo tim područjima i stvaranje novih prihoda, a sprečila bi se migracija tog stanovništva na relaciji selo-grad, stoji između ostalog u strategiji.

*

*

Oslanjajući se na ovaj dokument, Ada je u saradnji sa inostranim partnerima realizovala projekat „Kuling kjubs“ (Cooling cubes), odnosno izrađena je integrisana strategija razvoja banja, zasnovana na prekograničnoj saradnji. Strategija uključuje 27 banja, 15 u Mađarskoj i 12 u Srbiji. Strategijom se radi na usklađivanju akcionih planova, što će stvoriti zajednički program razvoja i definisati strukturu usluga za svaku banju. Umesto rivalstva, stvara se partnerstvo.

Shodno ovim ciljevima stručnjaci za banjski turizam su predložili da se fokus više stavi na stvaranje kulture zdravstvenog i velnes turizma. Kao poseban segment saradnje definisan je razvoj tehničke i komunikacijske mreže između institucija učesnica. Da je saradnja više nego potrebna, pokazuje i ogroman potencijal koji se krije u turizmu u Evropi, ali i veliki izazov da se privuče pažnja evropskih turista. Prema istraživanju Evropske komisije iz 2012. godine o navikama turista starog kontitenta, oni na odmaralištima sprovode najmanje četiri dana u kontinuitetu u pratnji najbližih članova porodica i prijatelja. Na to hoće li se vratiti na isto odmaralište, utiču dve ključne stvari: vremenske prilike i pejzaž. U ovom pogledu, Ada svakako može da se osloni na svoje prirodne resurse, kao što je Tisa i obala reke. Da je u okviru banjske saradnje promocija više nego bitna, pokazuje i podatak prema kom 53 odsto Evropljana svoju destinaciju prvo istražuje na društvenim mrežama i na internetu. Interesantno je da  je banjski i zdravstveni turizam u 2012. godini najviše kotiran među Litvancima, Makedoncima i Islanđanima, a na nivou cele Evropske unije 12 odsto Evropljana navelo neki banjski centar kao destinaciju za odlazak na odmor.

Podaci Eurostata pokazuju da zemlje Evropske unije u 2013. godini beleže više od milijardu putovanja zbog ličnih ili poslovnih razloga. Kratka putovanja (sa jednim ili tri noćenja) čine skoro 60 odsto.

Konkurencija kao izazov

Region Vojvodine i južnog dela Mađarske treba da se fokusira upravo na ovu vrstu turista, iako je konkurencija velika, a glavni igrači su španski, italijanski i francuski regioni, dok je među deset privlačnih evropskih regiona i hrvatsko primorje. Ekonomsku isplativost potvrđuje i činjenica da novac koji se troši na turizam i putovanja od 2005. godine konstatno raste u Evropskoj uniji, da bi 2013. godine učestvovao sa 0,8 odsto ukupnog GDP-a Evropske unije.

madjarska srbijaZacrtani prioriteti u opštinskoj strategiji, prema kojoj bi Ada trebala da do 2019. godine poveća učešće za deset odsto na regionalnom turističkom tržištu, u svetlu iznetih podataka Evropske komisije zvuči svakako ambiciozno, međutim saradnja sa drugim banjama i turističkim kompleksima u regionu mogla bi podići nivo konkurentnosti. Ova oblast u narednom periodu svojim proširenjem može biti glavni nosilac otvaranja novih radnih mesta čime bi se omogućila sigurnost, bolji standardard, mogao bi i da se zaustavi ili barem uspori proces migracije stanovnika opštine Ada. Ovo je za ovu opštinu posebno bitna stavka, jer se mladi Ađani ne zadržavaju u ovoj opštini, zbog čega broj stanovnika konstantno opada. Evropski fondovi i saradnja bi mogli promeniti ovaj trend.

Norbert Šinković (Autonomija)

(Tekst je nastao kao deo projekta „Pregled, analiza i predstavljanje realizovanih projekata lokalnih samouprava na teritoriji AP Vojvodine finansiranih od strane EU u periodu 2007-2013“, koji sprovodi Nezavisno društvo novinara Vojvodine, a finansira Pokrajinski sekretarijat za međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu. Sadržaj priloga je isključivo odgovornost realizatora projekta i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenje Sekretarijata.)

Podelite ovu stranicu!