AD Aleksa Šantić: Krah još jedne „uspešne“ privatizacije

11 Sep 2016

VOICE: Kako su dugovi pojeli preduzeće uz nečinjenje države

Kako saznaje VOICE, posle dve neuspele prodaje 70 odsto kapitala,odnosno akcija u vlasništvu države, metodom javnog nadmetanja, AD Aleksa Šantić nalazi se pred stečajem, dok bezuspešno čekaju da Ministarstvo privrede konačno raspiše novu licitaciju. U međuvremenu, dugovi su bukvalno „pojeli“ preduzeće: račun im je blokiran već deset meseci, a vrednost kapitala pala je na manje od 300 hiljada evra. A samo pre dve godine vrednost kapitala AD Aleksa Šantić bila je čak 5,73 miliona evra.

Veliki deo krivice za novonastalu situaciju snose država i Ministarstvo privrede, koji su nezakonitim probijanjem rokova, odugovlačenjem i lošim vođenjem prodaje kapitala, doveli preduzeće u skoro bezizlaznu poziciju i tako pokazali da je im je cilj bio, zapravo , posao sa Fererom, dok za opstanak preduzeća AD Aleksa Šantić i sudbinu malih akcionara, nisu previše zainteresovani.

To znači da će budući kupac, ako novi poziv za prodaju i bude objavljen i ako Ministarstvo privrede, prema logičnom sledu, odredi cenu od trećine vrednosti kapitala, moći da kupi 70 odsto akcija u nekadašnjem poljoprivrednom gigantu za manje od 100 hiljada evra. Ali, da bi nastavio sa radom, potencijalni investitor će morati da isplati bar još najmanje 441 milion dinara, koliko iznosi trenutna blokada računa AD Aleksa Šantić.

Prema poslednjoj proceni, urađenoj krajem 2015. godine, ukupne obaveze preduzeća su 1,98 milijardi dinara, što je za 600 miliona manje nego u decembru 2013, pre prodaje dela imovine Agriseru, kada su dugovi bili 2,6 milijardi. Dugoročne obaveze su smanjene za oko 900 miliona dinara, koliko je od prodaje dela imovine već isplaćeno poveriocima, dok su kratkoročne obaveze AD Aleksa Šantić, nastale iz tekućeg poslovanja, u roku od dve godine, od kraja 2013. godine do kraja 2015, povećane za oko 225 miliona dinara, odnosno, skoro dva miliona evra.

Pre samo godinu dana, pošto je Ministarstvo privrede odlučilo da odvojeno proda deo imovine i kapital preduzeća, i 700 hektara zemlje u vlasništvu AD Aleksa Šantić proda italijanskom Fereru za zasad lešnika, to je u javnosti ocenjeno kao primer uspešne privatizacije. Pokazalo se da je u pitanju bila samo rasprodaja zemlje, dok je prava privatizacija kombinata, koja je usledila, doživela potpuni fijasko.

Rukovodstvo preduzeća koje je tada bezrezervno podržalo plan privatizacije i podelu imovine, sada smatra da je za bezizlaznu situaciju u koju su dovedeni, najodgovornije Ministarstvo privrede jer nije ispunilo svoje obaveze.

S druge strane, ni AP Vojvodina nije ispunila obećanje da na račun AD Aleksa Šantić uplati oko milion i po evra naplaćenih od prodaje imovine, na ime kamata na dugovanja, što bi značajno popravilo bilans preduzeća.

Iako u „Aleksi Šantiću“ veruju da i dalje postoji mogućnost da privatizacija bude uspešno završena, treća licitacija , koja je bila najavljena za 18. april ove godine, nikada nije raspisana.

Svi računi preduzeća su u blokadi od 5. novembra 2015, odnosno nakon isteka roka za zaštitu od poverilaca. Onemogućeno je svakodnevno poslovanje preduzeća, a 108 zaposlenih prima platu preko računa kooperantske firme.

Poslednji udarac koji doživljavaju od dojučerašnjih partnera a koji bi mogao da znači i nokaut za preduzeće, jeste skidanje letine sa 3.000 hektara državne zemlje koju bespravno koristi i za koju nije platilo zakup, od strane opštinskih vlasti u Somboru.

Iako je postojala dobra volja da se zakup plati, tvrde u preduzeću, zbog blokade računa, nije postojala zakonska mogućnost, a država je propustila da reaguje i još jedanput pokazala da je sudbina “Alekse Šantića“ i njegovih radnika zapravo ne interesuje.

Ukoliko treće licitacije uskoro ne bude, stečaj je neizbežan, a to bi značilo i kraj svake mogućnosti da mali akcionari, odnosno oni koji su podigli kombinat „Aleksa Šantić“ i razvijali ga generacijama, dobiju i dinar od privatizacije.

Aleksa Santic Mali akcionari

Mali akcionari ostaju bez ičega?

Kako su ranije najavljivali, Udruženje malih akcionara pripremilo je tužbu protiv države, odnosno Ministarstva privrede, koje je odbilo njihov predlog za poravnanje i ona će biti podneta u septembru, čim se završe godišnji odmori, rekao je za VOICE predsednik Udruženja Mirko Vidović.

Prazna obećanja u šumi lešnikovoj

Velika medijska buka podigla se u aprilu 2015. kada je Ministarstvo odlučilo da napravi presedan u privatizacionom procesu i podeli imovinu preduzeća AD Aleksa Šantić, kako bi jedan deo imovine prodala italijanskom Fereru za sadnju lešnika. Prodato je 700 hektara najkvalitetnijeg zemljišta, zbog čega je vrednost preduzeća potpuno devalvirana kao i njegova sposobnost za uspešno poslovanje na tržištu, o čemu je pisao VOICE.

Tadašnji ministar privrede Željko Sertić i direktor Agencije za privatizaciju Ljubomir Šubara hvalili su se uspešnom privatizacijom AD „Aleksa Šantić“. Ideju o prodaji imovine podržali su i uprava preduzeća i sindikati. Protiv su bili samo mali akcionari, koji su potpuno izostavljeni iz procesa odlučivanja.

Ministarstvo privrede je tada obećalo da će učiniti sve kako bi privatizacija bila uspešno završena. Vlada je donela odluku da se odrekne kamata na potraživanja državnih poverilaca ali je to odbila da uradi i AP Vojvodina u ime najvećih poverilaca: Fonda za razvoj, Agencije za osiguranje depozita i Poreske uprave, sa ukupno 1,1 milijardu dinara potraživanja. Zoran Radoman, tadašnji pokrajinski sekretar za finansije, obećao je da će novac koji bude naplaćen na ime kamata, biti vraćen u preduzeće kako bi se popravile šanse za privatizaciju.

Kako je za VOICE potvrđeno u Pokrajinskom sekretarijatu za finansije, to se, ipak, nije dogodilo.

Kome još treba milion i po evra

Na račun Pokrajine, prema usvojenom Planu prodaje, na ime potraživanja, uplaćeno je nešto više od 430 miliona dinara. Oko 194,7 miliona dinara tog novca jesu kamate i on je trebalo da bude vraćen nazad u preduzeće, što nije učinjeno.

„U toku prošle godine postojala je određena korespondencija u pogledu buduće dokapitalizacije od strane AP Vojvodine, međutim, na tome se stalo, upravo jer bi takva procedura u momentu pre prodaje kapitala bila teško izvodljiva“, kaže se u odgovoru koji je VOICE dobio iz preduzeća AD „Aleksa Šantić“. Oni međutim, nisu hteli da objasne zbog čega je to teško izvodljivo, kada je ideja i bila da se dokapitalizacijom popravi bilans preduzeća pre prodaje.

Zoran Radoman

Zoran Radoman: To je nonsens

„To je nonsens“, kaže u razgovoru za VOICE, bivši pokrajinski sekretar za finansije Zoran Radoman. „Uplata novca nakon prodaje zapravo bi značila poklon budućem kupcu, ne postoji zakonska mogućnost da se tako nešto uradi.“

Radoman tvrdi da do transakcije nije došlo jer uprava preduzeća, u saradnji sa Agencijom za privatizaciju, nije obezbedila pravne uslove koji bi omogućili da se AD “Aleksa Šantić” dokapitalizuje, a da Pokrajina, shodno ulaganju, dobije vlasnički udeo u preduzeću.

Na taj način, preduzeće je dodatno obezvređeno i budućem kupcu je data šansa da ga kupi po znatno nižoj ceni.

Ni država, odnosno Ministarstvo privrede, nisu ispunili obećanja u vezi sa prodajom drugog dela AD ”Aleksa Šantić”. Vlada Srbije je u septembru 2015. donela Zaključak kojim se državni poverioci obavezuju da otpišu dugove zaključno sa 31. decembrom poslednje poslovne godine, ako se u postupku privatizacije proda kapital preduzeća, što bi svakako bio dobar podstrek za budućeg kupca.

Međutim, za kupovinu 70 odsto akcija u vrednosti od oko 802,4 hiljade evra nije bilo zainteresovanih. I drugi pokušaj prodaje, za 50 odsto vrednosti, to jest za 401 hiljadu evra, u decembru 2015, propao je jer se nije prijavio nijedan ponuđač, iako je, kako tvrde u preduzeću, postojao zainteresovan kupac.

Hronologija propasti AD „Aleksa Šantić“

Aleksa Santic1958. Spajanjem nekoliko poljioprivrednih dobara iz atara u Čonoplji i Aleksi Šantiću nastaje PD Aleksa Šantić sa 6.972 hektara zemlje.
1962. Pridružuje se i zemljoradnička zadruga iz Alekse Šantića
1978-1989 Deo su Poljoprivrednog kombinata Sombor
1997. Postaju Društveno poljoprivredno preduzeće na akcije „Aleksa Šantić“
2002. Počinje privatizacija
2.10.2007. Višnja Jerković, kupuje 70 odsto kapitala za 5,33 miliona evra, a 30 odsto se prenosi malim akcionarima. Uoči prodaje, preduzeće obrađuje 6.000 hektara zemlje i ima 340 zaposlenih.
9.2.2009. Agencija za privatizaciju raskida ugovor sa Višnjom Jerković zbog nepoštovanja ugovora i neisplaćivanja druge rate. Za godinu i po, pod Jerkovićevom upravom, sva imovina, nezakonito je stavljana pod hipoteku, podignuta su tri velika kredita kod Metals i Agrobanke, koji su kasnije bili osnova najvećeg dela potraživanja poverilaca, a novac je na sve načine, preko povezanih lica i kooperantskih preduzeća, izvlačen iz preduzeća. Na sve ovo izostala je reakcija države. Ni budući direktori nisu pokrenuli pitanje odgovornosti za devastaciju preduzeća.
11.5.2010. Pokrenut postupak restruktuiranja.
24.10.2014. Početak druge privatizacije, kombinovanim modelom prodaje dela imovine, a zatim prodajom kapitala. Dug preduzeća je dostigao 20 miliona evra. 217 zaposlenih obrađuje 844 hektara sopstvene i 3.000 hektara državne zemlje.
20.4.2015. Italijanskom konditorskom gigantu Ferero prodato 700 hektara zemlje sa pratećim objektima, za 7,95 miliona evra.
2.12.2015. Neuspešna prodaja 70 odsto kapitala po ceni od 802,46 hiljade evra
20.1.2016. neuspešan drugi pokušaj prodaje 70 odsto kapitala po ceni od 401,23 hiljade evra.

U preduzeću tvrde da je postojao ozbiljan kupac koji je odustao od zvanične ponude jer , su, kako kažu, uslovi prodaje bili neprecizno formulisani, a ministarstvo nije na vreme odgovorilo da molbu da objasni koji se tačno dan smatra „uspešnom prodajom“, to jest sa kojim datumom se vrši otpis dugova prema državnim poveriocima, 31. decembar 2014. ili 31. decembar 2015. godine.

“Prevelik finansijski rizik opredelio je zainteresovanog kupca da u predviđenom roku ipak ne podnese ponudu za kupovinu kapitala subjekta privatizacije… Da je predmetno mišljenje dostavljeno samo nekoliko dana ranije pre licitacije, kako bi zainteresovani investitor imao vremena da podnese ponudu za kupovinu kapitala AD Aleksa Šantić, postupak prodaje bi bio okončan uspešno, a obaveze državnih poverilaca otpisane sa 31.12.2015. godine“, navodi se u odgovoru VOICE-u, koji je potpisao direktor AD Aleksa Šantić Aleksandar Đorđević.

Hitno je urađena nova procena kapitala i očekivala se brza reakcija ministarstva i raspisivanje nove licitacije, s obzirom na postojanje „sigurnog kupca sa kojim se razgovori vode na dnevnom nivou“, navode iz AD „Aleksa Šantić“.

Informaciju o postojanju zainteresovanog kupca, ipak, u Ministarstvu nisu mogli da potvrde.

Rukovodstvo preduzeća, kako piše u odgovoru koji je dobio VOICE, nakon više urgencija, dobilo je obaveštenje iz ministarstva da je novi poziv za prodaju kapitala spreman i da će biti objavljen u „Večernjim novostima“ 18. aprila ove godine ali to se, do danas, nije dogodilo. U AD „Aleksa Šantić“ tvrde da im nije stiglo nikakvo obrazloženje, zbog čega se raspisivanje novog tendera stalno odlaže.

Na adresu VOICE-a, iz ministarstva odgovaraju da poziv nije objavljen jer je „potrebno sprovesti postupak preregistracije kapitala koji je bio u vlasništvu Agencije za privatizaciju, s obzirom da je ona ukinuta zakonom, 1. februara 2016. vlasništvo nad akcijama, prema istom zakonu, u roku od 15 dana, trebalo je da bude preneto na Centralni registar, što nije učinjeno ni četiri meseca nakon roka“.

„Ministarstvo privrede svakodnevno preduzima aktivnosti iz svoje nadležnosti, kako bi došlo do realizacije tog prenosa a sve u cilju ostvarivanja uslova za objavu Javnog poziva“, piše u odgovoru koji je dobio VOICE.

„Nokaut“ u pripremi

Lesnik

Nekome lešnik, a nekome šipak

Međutim, vremena za čekanje je sve manje, jer dugovi progresivno rastu. Trenutno traje sukob između opštinskih vlasti i preduzeća oko skidanja letine sa 3.000 hektara zemlje u vlasništvu države, koje AD „Aleksa Šantić“ koristi bez plaćenog zakupa. Pošto su im računi u blokadi, preduzeće nije u mogućnosti da plati zakup od 682,5 hiljada evra. Ministarstvu poljoprivrede upućena je Molba za određivanja alternativnog metoda poravnanja, ali odgovor nikad nije stigao.

Iako u Ministarstvu tvrde da su poslali odgovor, u opštini Sombor kažu da to nije tačno. „Molba za davanje instrukcija AD ’Aleksa Šantić’ prosleđena je Upravi za poljoprivredno zemljište dana 11. 05. 2016. god. Uz prosleđenu Molbu, Odeljenje za poljoprivredu i ruralni razvoj zatražilo je od Uprave za poljoprivredno zemljište dalja uputstva. Do današnjeg dana, Gradska uprava grada Sombora nije dobila odgovor od Uprave za poljoprivredno zemljište“, navodi se u odgovoru koji je stigao na adresu VOICE-a.

Pošto Grad Sombor ima zakonsku obavezu da izvrši skidanje useva sa zemljišta u državnoj svojini ako se ono koristi bez osnova, oni su to i uradili. Skinuta je pšenica, a isto će proći i usevi kukuruza, suncokreta, soje, itd. koji kasnije dospevaju. To će biti i nokaut za preduzeće AD Aleksa Šantić, u kome se još uvek nadaju da će izbeći stečaj.

S druge strane, ni mali akcionari, sa vlasništvom nad 30 odsto akcija, koji su već dve godine potpuno izopšteni iz priče o privatizaciji kombinata, ne odustaju od pokušaja da naplate svoj deo.

„Postojale su dve mogućnosti. Da probamo da dokažemo da je prodaja zemlje protivzakonita, jer je prodata i zadružna zemlja u društvenoj svojini, što bi bio dug i zahtevan proces, ili da insistiramo da nam se isplati deo od prodaje. Ljudi su se odlučili za drugu varijantu , jer jednostavno nemamo više snage da se borimo a smatramo da imamo prava na deo novca“, kaže za VOICE predsednik Udruženja malih akcionara Mirko Vidović.

Ministarstvo privrede je, međutim, odbilo zahtev za poravnanje, koje je u ime akcionara uputio subotički advokat Dragan Dašić. Dašić sada priprema tužbu protiv Ministarstva privrede zbog protivzakonitih hipotekarnih zaduživanja u vreme uprave Mileta Jerkovića, na šta Agencija za privatizaciju nije reagovala, a o čemu je VOICE pisao ranije.

A samo pre dve godine, pre prodaje 700 hektara zemlje „Agriseru“, vrednost kapitala AD Aleksa Šantić, bila je čak 5,73 miliona evra. Prema poslednjoj proceni, koja je urađena za potrebe još neostvarene licitacije, 31.12.2015. preduzeće sada ima kapital u vrednosti od svega 276,47 hiljada evra. Toliko zapravo ostaje, kada se ukupna imovina preduzeća uporedi sa dugovima.

Budući kupac, ako se treća licitacija ikada održi, imaće priliku da za simboličnu svotu, koja bi mogla biti i ispod 100 hiljada evra, ako isplati i dugovanja, dobije na upravljanje kompletnu infrastrukturu za poljoprivrednu i stočarsku proizvodnju, dve farme svinja i mesarski kompleks, ali i bazen sa pratećim objektima, silos za žitarice čija je tržišna vrednost oko 123 miliona dinara, čak 87 stambenih objekata među kojima su i bivša škola i mesna zajednica, svi, uglavnom, u ruiniranom stanju. Društvo poseduje i potpuno devastiran kaštel „Baba Pusta“, najveći dvorac u Vojvodini, izgrađen 1907. godine.

Ekipa VOICE-a

voice_logo