A. MEDISON: Farsa

12 Jan 2015

O još jednoj bedastoći Srpske pravoslavne crkve i slobodi izražavanja

Irineju Buloviću, portparolu SPC, ne dopada se to što su neki mediji preneli karikature proroka Muhameda. Mediji su time, po njegovom mišljenju, izašli izvan koncepta slobode izražavanja i povredili verska osećanja naših sugrađana muslimanske vere.

Ocene slične ovoj mogli smo, različitim povodima, čuti bezbroj puta do sada. Oni koji takve ocene izriču smatraju da u religijski ili etnički pluralnom društvu treba ograničiti slobodu izražavanja, kako se ne bi povredila nečija verska, odnosno etnička osećanja.

Problem je, međutim, u tome što tako nešto – povredu osećanja – u slobodnom i pluralnom društvu, naprosto, nije moguće izbeći. Dakle, nije problem u tome što se korišćenjem slobode izražavanja vređaju verska osećanja, nego je problem u tome kako se reaguje na takve povrede.

karikatura

“Molimo vas, odgovorno uživajte u ovom kulturno, etnički, religijski i politički korektnom crtežu. Hvala.” (Karikatura iz američkog časopisa Njujorker)

Sa liberalnog stanovišta, pojedinci čija su osećanja povređena mogu reagovati na različite načine. Ako im se ne dopada sadržaj nečijeg govora, romana ili filma, mogu istim sredstvima i odgovoriti. Ako im se ne dopada nečija karikatura mogu, recimo, ismevati autora ili mu odgovoriti karikaturom, ali ne mogu ubiti karikaturistu samo zato što im se ne dopada njegov uradak. Ubistvo nije legitiman odgovor na povredu osećanja.

Interesantno je da se u saopštenju SPC, ni jednom jedinom rečju se ne osuđuje ubistvo članova redakcije Charlie Hebdo-a. Umesto osude, u ime „vascelog pravoslavnog srpskog naroda“ izražava se saučešće porodicama postradalih, dok su ubijenim članovima redakcije namenjene Hristove reči – Oče, oprosti im, jer ne znaju šta čine!

Ovo poslednje zvuči cinično i uvredljivo. Naravno, da su u Charli Ebdo-a znali šta čine i nastavili su da čine to što su činili – podsmevaju se autoritetima, kako svetovnim, tako i verskim – svesni svih opasnosti koje to nosi sa sobom. Činili su, dakle, ono što potpisnik saopštenja smatra apsolutno nedopustivim.

Na kraju, izrazi solidarnosti koji se, povodom prenošenja karikatura, u ime vernika SPC izražavaju „braći muslimanima“ smatram čistom farsom. Solidarnost sa muslimanima je trebalo izražavati onda kada su, a to nije bilo tako davno, njihovi životi bili u pitanju, a ne osećanja.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!