Visoki savet sudstva (VSS) ocenio je da predloženim rešenjima za promenu Ustava Srbije u oblasti pravosuđa, Ministarstvo pravde „manifestuje nameru da umanji postojeći nivo garancija nezavisnosti samostalnosti sudija i tužilaštava“. Taj savet predlaže da se ponuđeni tekst povuče iz javne rasprave, a da se u izradu novog uključe predstavnici nauke.

VSS na svom sajtu navodi da je razmotrio Radni tekst amandmana Ministarstva pravde na Ustav Srbije i da je zaključio da je značajan deo tog radnog teksta amandmana u suprotnosti sa Nacionalnom strategijom reforme pravosuđa za period 2013-2018. godine i Akcionim planom za Poglavlje 23, koji predviđaju neophodnost obezbeđivanja nezavisnosti nosilaca pravosudnih funkcija od političkog uticaja.

Dodaje se da bi mogao biti doveden u pitanje i ustavni princip podele vlasti.

„Visoki savet sudstva je mišljenja da su mnogobrojna predložena pozitivna rešenja koja su u funkciji jačanja nezavisnosti i samostalnosti sudova i sudija, kao npr. isključiva nadležnost VSS za izbor i razrešenje svih sudija i predsednika sudova, ukidanje prvog izbora sudija na probni mandat na tri godine, izbor sudija-članova VSS na osnovu kandidature i glasanja sudija i drugo, potpuno derogirana drugim predlozima amadmana na Ustav, a posebno onim koji se odnose na sastav i način odlučivanja VSS“, navodi savet.

Kako je saopšteno, predloženim izmenama Ustava promenjen je i sastav i broj članova Visokog saveta sudstva, te bi ovaj organ imao deset članova, umesto sadašnjih 11, a neparan broj je, kako su rekli, pogodniji za odlučivanje i zastupljen je u praksi većine zemalja koje imaju ove organe

Predloženim izmenama pet članova VSS su iz redova sudija, a drugih pet iz redova pravnika koje bira Narodna skupština.

„Broj izbornih članova Visokog saveta sudstva koji nisu sudije i koje bira Narodna skupština na predlog Odbora za pravosuđe povećava se sa dva na pet, a broj izbornih članova Visokog saveta sudstva iz reda sudija, koje neposredno biraju sudije, smanjuje se sa šest na pet. Kada se tome doda da se predsednik Visokog saveta sudstva bira među članovima saveta koji nisu sudije i da se odluke donose glasovima najmanje pet članova saveta, među kojima je i glas predsednika Visokog saveta sudstva, koji ima tzv. ‘zlatni glas’, onda je jasno da odluke mogu biti donete bez ijednog glasa članova Visokog saveta sudstva iz reda sudija„, navodi Savet.

Takvim načinom odlučivanja, kako su rekli, može se dogoditi da o svim bitnim pitanjima za položaj sudija odluke donose članovi Visokog saveta sudstva koji nisu sudije, već pravnici, što dovodi do povećanja uticaja zakonodavne vlasti na sudstvo.

„Sam naziv organa – Visoki savet sudstva, ukazuje da se radi o najvišem telu sudova i sudija, a kako sudije ne bi trebalo da predstavlja neko ko nije sudija i ko je izabran od druge grane vlasti – zakonodavne, u takvom sastavu Visoki savet sudstva ne može da garantuje samostalnost i nezavisnost sudova i sudija. Predloženim rešenjima ugrožena je vladavina prava kao osnovno načelo Ustava, koje se ostvaruje podelom vlasti i nezavisnošću sudske vlasti“, navode sudije VSS-a.

Savet navodi i da u Ustavu mora biti jasno definisano iz čijih će redova biti izabrani članovi Visokog saveta sudstva koji nisu sudije.

VSS treba da ima neparan broj članova

„Visoki savet sudstva treba da ima 11 članova, od kojih je sedam sudija neposredno izabranih od svojih kolega. Preostala četiri člana Saveta može da bira Narodna skupština, dva iz reda univerzitetskih profesora prava koje predlaže akademska zajednica, a dva na predlog odbora za pravosuđe, posle okončanog javnog konkursa. Samo u takvom sastavu Visoki savet sudstva može da odgovori svom Ustavom određenom položaju i da garantuje samostalnost i nezavisnost sudova“, zaključeno je.

Sudije VSS dodaju da je predloženim izmenama Ustava izostavljena podela na sudove opšte i posebne nadležnosti, kako to definiše važeći Ustav.

„Pri čemu treba imati u vidu da je Savet Evrope u preporukama na tadašnja ustavna rešenja sugerisao da se ovako ustanovljena podela sudova još više i detaljnije razradi“, navodi se na sajtu VSS-a.

Visoki savet sudstva zaključuje da Radni tekst amandmana Ministarstva pravde na Ustav Republike Srbije „ne može predstavljati polaznu osnovu za kvalitetnu javnu raspravu“.

„Stoga predlažemo da se ponuđeni tekst povuče iz javne rasprave, da se u izradu novog inicijalnog predloga uključe predstavnici nauke (posebno iz oblasti ustavnog prava), da se novi radni tekst razmotri od strane Komisije za sprovođenje Nacionalne strategije reforme pravosuđa i tek potom organizuje javna rasprava, za koju treba predvideti više vremena nego što je sada predviđeno“, smatraju sudije VSS-a.

(N1)