Zvani?na Rusija, ako nekome i nije bilo jasno, ne?e odustajati od ideje da otvorenim politi?kim aktivnostima, ali i drugim, alternativnim metodama, vrši pritisak na ?etiri fragilna balkanska društva. Služe?i se neskrivenim i prili?no brutalnim politi?kim, ekonomskim, medijskim, obaveštajnim i ostalim vidovima uticaja, ali i pokušajima izazivanja nemira, finansiraju?i i podsti?u?i destruktivne i ekstremisti?ke medije i organizacije, režim iz Kremlja ne odustaje od ideje da stavi pod svoju kontrolu Srbiju, Makedoniju, Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu.

Re? je o starom planu Putinovog režima o “neutralnoj” balkanskoj ?etvorki pod patronatom imperijalne kremljovske autokratije. Drže?i ?etiri navedene države pod stalnim pritiskom i izložene pretnjama, oslabljeni, ali ništa manje destruktivni i korumpirani poredak iza zidina Kremlja ima nameru da koriste?i se slabostima ovih društava preko njih ucenjuje i destabilizuje Evropu i provocira Sjedinjene Države. Snagom i mudroš?u istorijskog zaokreta navedeni plan je najpre osujetila i dovela u pitanje Crna Gora, zahvaljuju?i ?ukanovi?evoj odlu?nosti da u ovoj državi prevlada liberalni i zapadnja?ki model razvoja. Otuda je pretnja po Crnu Goru i najve?a, a dalekosežnost ?ukanovi?evih istorijskih odluka teško uporediva sa susedima, ali i sli?nim potezima u crnogorskoj istoriji.

***

je zamenik pomo?nika ameri?kog državnog sekretara Brajan Hojt Ji, pre nešto više od dve nedelje, ostavio snažan utisak u Beogradu posle, eufemisti?ki re?eno, vrlo otvorenog razgovora sa Aleksandrom Vu?i?em. Rezultati su brzo stigli i separatisti?ki režim Milorada Dodika u Banjaluci je nekoliko dana posle toga i zvani?no, skupštinskom odlukom, odustao od postupka za raspisivanje referenduma o Sudu i Tužilaštvu BiH.

Ali, ubrzo je stigla i reakcija zvani?ne Moskve, ocenjena i u srbijanskim provladinim tabloidima kao skandalozna. Obra?aju?i se preko propagandne stanice Sputnjik, ruski ambasador u Beogradu, ?epurin, re?nikom ekstremne desnice pozvao je na lin? malobrojne i progonjene proevropske opozicije u Srbiji, optuživši je za antisrpstvo. Vokabularom nedostojnim citiranja izvre?ao je i Hojt Jia i ukrajinskog ambasadora u Beogradu, uzgred i nema?ku nobelovku Hertu Miler.

Demonstracija imperijalne bahatosti

Uvredljivo-ekstremisti?ki ispad i demonstracija imperijalne bahatosti, naravno, nisu namenjeni ni regionu ni srpskoj opoziciji, koja u vlastitoj nemo?i i bezidejnosti egzistira na margini politi?kih zbivanja. Precizno govore?i, nije ?ak re? ni o ispadu ?epurina, ve? o sasvim namernoj i promišljenoj pretnji koju režim u Moskvi šalje Vu?i?u i vlastima u Srbiji da se ne usu?uju da reaguju pozitivno na ameri?ke zahteve ispostavljene preko Hojt Jia srpskim zvani?nicima.

Privremeno odustajanje Dodika od referenduma i podizanja tenzija u BiH, što je evidentno rezultat uticaja iz Beograda, kao i tzv. unutrašnji dijalog u Srbiji koji bi za cilj trebalo da ima rešavanje kosovskog zamrznutog konflikta, koji je važna poluga Rusije u destabilizaciji i destrukciji Balkana, ali i sredstvo za stalne pritiske na Srbiju – potezi su koji veoma zabrinjavaju zvani?nu Moskvu, jer joj sužavaju manevarski prostor.

Umesto da ?epurina proglasi personom non grata, što bi verovatno uradila svaka država koja drži do minimuma suvereniteta i suo?ena sa tako flagrantnim kršenjem Be?ke konvencije o diplomatskim odnosima, zvani?na Srbija se odlu?ila za ignoranciju, a režim ?e još jedno me?unarodno poniženje kompenzovati ja?anjem unutrašnje represije.

Pritisak na Beograd je bio tek po?etak balkanske ofanzive Kremlja. Gostuju?i na nedavno održanom regionalnom samitu u Budvi, novi makedonski premijer, benevolentni Zoran Zaev je u krajnje implicitnoj formi napravio paralelu ruske politike prema Crnoj Gori i Makedoniji. Uzvra?aju?i na to, najisturenija glasnogovornica ruske diplomatije, Marija Zaharova je s one strane ku?nog vaspitanja izvre?ela makedonskog premijera, koji je, podsetimo, pre samo nekoliko meseci u sred Sobranja okrvavljene glave stojao na braniku krhke demokratije u svojoj zemlji, tokom no?nog pokušaja državnog udara, makar medijski, a verovatno i na druge na?ine, podržanog iz Moskve. Ako je i od Zaharove, uvrede o mentalnim poreme?ajima u me?udržavnoj komunikaciji, teško se mogu druga?ije protuma?iti osim kao otvorena pretnja. Ko zna koja po redu upu?ena Makedoniji.

Najzad, kao i godinama unazad, najsnažnije izložena neprijateljskoj vatri iz Moskve bila je Crna Gora. Uzrok je jasan. Institucije Crne Gore pokazale su se stabilnijim od makedonskih, a odlu?nost vladaju?ih struktura da ne dopuste režimu iz Kremlja da uti?e na politi?ke odluke, ve?a od bilo koje druge zemlje na Balkanu. Osuje?ivanje pokušaja državnog udara i izazivanja nemira u izbornoj no?i i su?enje organizatorima i izvršiocima toga ?ina, nije samo poraz ruskih vlasti, ve? je hapšenje i razotkrivanje optuženih ruskih agenata, kao i hitni dolazak šefa ruske tajne službe u Srbiju da odvede pohapšene vinovike, dokaz teške blamaže kojom je Crna Gora izložila zvani?nu Rusiju. I zbog toga je upravo ovih dana objavljeno da je optuženi pred Specijalnim sudom u Podgorici za u?eš?e u državnom udaru, Ananije Niki?, koji je pobegao u Rusiju, od tamošnjih vlasti nagra?en statusom politi?kog azilanta.

Politi?ke narudžbe

I dok su se uvredama i pretnjama na ra?un Makedonije i Srbije bavili tre?erazredni ruski igra?i, ambasadori ili portparoli, kada je re? o najnovijoj ruskoj ofanzivi na Balkan, na Crnu Goru je udario li?no šef Putinove diplomatije, Sergej Lavrov. U vrlo direktnom izjašnjavanju, sledstveno ruskom sistemu u kome je sudska vlast tek produžena ruka izvršne, dopustio je sebi da presu?uje i arbitrira u osetljivom sudskom postupku jedne suverene države. Su?enje optuženima za pokušaj državnog udara, me?u njima i liderima proruskog DF-a, nazvao je “politi?kim narudžbinama” i montiranim procesom, a optužnicu “apsurdnom” i “nekonzistentnom”.

Navedenim potezima i reakcijama, zvani?na Rusija samo potvr?uje u optužnici potkrepljene tvrdnje o umešanosti u pokušaj državnog udara u Crnoj Gori na dan izbora 16. oktobra 2016. godine. Zanimljivo bi bilo, a izlazi iz okvira ovog teksta, analizirati ponašanje tzv. gra?anske opozicije u Crnoj Gori – iste one koja bi rado pomogla Rusiji i njenim marionetama iz DF-a u rušenju crnogorske vlasti (i države), naivno i kratkovido veruju?i da ?e njeni pigmejski lideri biti korisnici takvog prevrata.

***

Ruski pokušaji destabilizacije balkanskih država možda najviše podse?aju na ameri?ke pritiske u vreme Hladnog rata u Latinskoj Americi. Na Bosnu i Hercegovinu ruska politika ne mora da gubi vreme, imaju Dodika kao o?it primer modernog kvislinga, koji ?e zarad tu?ih geostrateških i drugih interesa rušiti vlastitu državu, nepopravljivo zagor?avaju?i život svim njenim gra?anima.

I u tom kontekstu, postavlja se pitanje šta za to vreme radi birokratska, bezidejna i slu?ena briselska struktura? ?eka da Angela Merkel sastavi svoj poslednji kabinet koji, kako sada stvari stoje, ne?e prevaliti više od dve godine mandata, jer je jasno da mašinerija CDU ne može u slede?e izbore da u?e sa dosadašnjom liderkom. Tako posmatrano, Merkelova je ve? bivša kancelarka, samo nikako da joj to jave. Kako ?e izgledati postmerkelovska Nema?ka i EU ostaje da vidimo. Puno je problema u njena tri mandata gurnuto pod tepih i nekoliko važnih kostura nagurano u ormare.

Suo?avanje sa svim problemima sa kojima tehnokratska kancelarka nije imala snage i volje da se bavi, ne?e biti ni prijatno ni lako. Po?ev od BiH koja umnožava unutrašnje probleme i sve više li?i na zamrznuti koflikt – pojam tako drag stratezima Kremlja, koji su u postsovjetskom regionu posejali ?ak šest teških potencijalnih ratnih žarišta (Donbas, Krim, Abhazija, Južna Osetija, Pridnjestrovlje, Nagorno-Karabah).

Maske su pale

Maske su pale, rukavice skinute, Rusija više ne krije da se poslužila nedozvoljenim nasilnim metodama kako bi uklonila crnogorskog i makedonskog lidera. U jedna?ini ruskih pokušaja nasilne penetracije na Balkan ostala je još jedna nepoznata. Kada ?e se i kako opredeliti Srbija i njen predsednik? Peš?ani sat neumitno curi, ko ne shvati faktor vremena u politici, brzo biva sklonjen sa istorijske pozornice. A i neopredeljivanje je vrlo ?esto, u stvari, opredeljivanje.

Tako uticajni beogradski “Nedeljnik” u spoljnopoliti?koj analizi povodom uplitanja zvani?ne Srbije u dramati?ne doga?aje u Makedoniji u vreme burne tranzicije vlasti, citira zapadne izvore, da je “deo srpskog politi?kog i medijskog establišmenta pomagao direktno Moskvi na realizaciji jedne od najvažnijih spoljnopoliti?kih strategija Kremlja, a to je zaustavljanje širenja NATO-a”.

Srpski obaveštajac javno uhva?en u Sobranju prilikom nemira, višenedeljna medijska satanizacija nove makedonske vlade, otvorena podrška kriminalizovanom režimu Gruevskog, ali i još mnogo toga drugog, ogolilo je politiku Srbije ne samo prema južnom susedu, ve? je na Zapadu skrenulo pažnju na politiku sedenja na dve stolice. I više od toga, u Beogradu zvani?no proklamovana politika “neutralnosti” sve otvorenije se pokazuje u svom proruskom izdanju. Uz to, prate?i provladine medije u Beogradu, mnogi posmatra?i ocenjuju da se Srbija i spoljnopoliti?ki i vrednosno ve? opredelila i da je na?inila izbor u klju?u svoje istorijske vertikale. I opet nasuprot svom evropskom i regionalnom okruženju. Ali i s one strane vlastitih, racionalno definisanih, interesa.

Ipak, istini za volju, iako je Rusija danas najve?i korisnik nestabilnosti zapadnobalkanskog regiona i zagovornik o?uvanja zamrznutih konflikata i statusa quo na Balkanu, za klju?ne probleme ovog dela Evrope odgovorne su pre svega EU i SAD. I balkanske stabilokratije sa poluautoritarnim populistima i nefunkcionalna Bosna i Hercegovina i nedovršen posao oko Kosova i nerešen odnos Beograda i Prištine i politika držanja Makedonije “na ?ekanju” i gubljenje njene evropske perspektive – sve je to rezultat odsustva volje i jasnog koncepta pre svega Evropske unije, ali i SAD, šta uraditi sa regionom zapadnog Balkana.

U takvim okolnostima Rusija bez trunke empatije nastavlja da produbljuje balkansku, bezmalo trodecenijsku agoniju, traže?i u daljoj destrukciji evropskog jugoistoka svoju šansu i interes u obnovljenoj hladnoratovskoj konstelaciji.

(Avangarda)