U najnovijem Mostu Radija Slobodna Evropa razgovaralo se o tome može li Republika Srpska doživjeti bankrot. Sagovornici su bili dva ekonomska analitičara iz Banjaluke – Zoran Pavlović i Damir Miljević. Bilo je riječi o tome kako je Dodikova garnitura uspjela da isprazni kase Republike Srpske, kako je dobar dio tog novca završio u privatnim džepovima, zašto narod u Republici Srpskoj živi kao da je u Namibiji, a vlada i ministri kao da su u srednjoj Evropi, kako je moguće da vlada ministru prosvjete kupuje audi od 59 hiljada eura dok se zbog nedostaka novca zatvaraju osnovne škole, koliko je propast Bobar banke i Banke Srpske uzdrmala privredu, zašto Republika Srpska ne dobija ruske kredite iako se Dodik hvali savezništvom sa Moskvom, dokle vlada može da se zadužuje da bi pokrila budžetski deficit, može li se desiti da ne bude novca za penzije i plate u prosvjeti, zdravstvu i javnim službama, kao i tome da li je teška ekonomska situacija uzdrmala poziciju Milorada Dodika.

Omer Karabeg: Republika Srpska u ovom trenutku duguje dvije milijarde i sedam stotina miliona eura, što je dva puta više nego prije šest-sedam godina. Troškovi života su od 2010. godine dvostruko povećani, a plate za svega šest procenata. Penzije se sve teže isplaćuju. Zašto je Republika Srpska došla u tako tešku situaciju? Vi ste, gospodine Pavloviću, nedavno rekli da su prije deset godina, kada je uveden PDV i kada je prodat Telekom, kase Republike Srpske bile pune. Šta je bilo s tim novcem?

Zoran Pavlović: Kase su 2006. godine bile pune, jer se u njih slilo milijadu i trista miliona konvertibilnih maraka. Vlast se u tom trenutku počela ponašati kao da na raspolaganju ima neogranično mnogo novaca, kao da je to bure bez dna. Trošak administracije dvostruko je povećan, povećani su i ostali troškovi, a ništa nije urađeno da se tim novcem pokrene privreda.

Damir Miljević: Kase su ispražnjene iz dva razloga. Jedan je što je dobar dio tog novca preko javne potrošnje otišao u privatne džepove. Drugi je što u zemlji kakva je Bosna i Hercegovina nije baš jednostavno upravljati ekonomijom, pa je vladajuća garnitura odlučila da se time ne bavi već se usmjerila na to kako što duže da ostane na vlasti. Zbog toga je najveći dio novca potrošen na budžetske korisnike koji su glavni glasači sadašnje vladajuće garniture. Tako da sada imamo situaciju da 20 posto stanovništva troši 80 posto društvenog bogatstva Republike Srpske, dok ostali dio stanovništa, a to su četiri petine, troši crkavicu od 20 posto. Otuda toliko bijede i siromaštva u Republici Srpskoj.

Omer Karabeg: Gospodin Miljević kaže da je dobar dio tog novca otišao u privatne džepove. Mislite li i vi, gospodine Pavloviću, da je korupcija pojela veliki dio tih para?

Zoran Pavlović: Naravno. Vlada je 650 miliona konvertibilnih maraka dala Ministarstvu za lokalnu samoupravu za infrastrukturne projekte po opštinama. Niko ne zna gde su te pare završile, za koje projekte, u čijim džepovima. Tender se napravi tako da posao dobije vaš partner koji će vam se posle debelo odužiti. To je veoma raširen način korupcije.

Propast banaka

Omer Karabeg: Koliko je propast banaka u Republici Srpskoj doprinijela teškoj ekonomskoj situaciji, a propale su dvije značajne banke – Bobar banka i Banka Srpske.

Damir Miljević: Propast banaka nije uzrok, već posljedica svega onoga što je vlast radila. Nemojmo zaboraviti da nadležnost nad bankama ima Agencija za bankarstvo, a dužnosnike te agencije postavlja vlast. Ono što se dešavalo u bankama samo je odraz onoga što se dešavalo u javnom sektoru i u privredi. U tim bankama je propao ogroman novac, negdje oko pola milijarde konvertibilnih maraka. Veliki dio te sume bio je novac poreskih obveznika.

Zoran Pavlović: Bobar banka je odobravala vrlo sumnjive kredite koje nijedna normalna banka ne bi odobrila. Eklatantan primer je pozajmica od tri i po miliona konvertibilnih maraka nekakvom kampu u Primoštenu. Poslovanje te banke je bilo veoma rizično i zaista je čudno što Agencija za bankarstvo nije reagovala. Kada je umro Gavrilo Bobar, vlasnik te banke, bilo je pokušaja da se svi prljavi poslovi stave pod tepih. To su sprečili ljudi koji su imali visoke depozite u toj banci. Oni su podneli krivične prijave. Tako je počela da se odmotava afera oko Bobar banke. Što se tiče Banke Srpske, ona je nastala tako što je vlada naterala javna preduzeća da dokapitalizuju Balkan investment banku koja je trebalo da ode u stečaj. Nakon toga ta banka je bila prepuštena nekolicini nesposobnih direktora koji su je odveli u propast.

Omer Karabeg: Izgleda da niko nije snosio konsekvence za velike gubitke koje je donio krah te dvije banke. Slavica Injac, direktorica Agencije za bankarstvo, koja je optužena da je Bobar banku i bankarski sektor Republike Srpske oštetila za 123 miliona konvertibilnih maraka, bila je u kućom pritvoru, pa joj je on ukinut i ona se vratila na svoje mjesto u agenciji.

Damir Miljević: Osnovni problem u Bosni i Hercegovini, ne samo u Republici Srpskoj, je to što nema vladavine prava. Teško je govoriti o razvoju ekonomije kada u zemlji vlada bezakonje, što političke stranke i njihovi tajkuni beskonačno iskorištavaju.

Omer Karabeg: Pominje se mogućnost stečaja još dvije banke – Investiciono razvojne banke i Pavlović banke. Da li bi njihov eventualni krah još više uzdrmao Republiku Srpsku?

Damir Miljević: Što se tiče Pavlović banke, to je relativno mala privatna banka i njen stečaj ne bi imao neke značajne posljedice osim na depozitare, ako ih uopšte ima poslije svih afera oko vlasnika te banke. Kad je riječ o Investiciono-razvojnoj banci, ona bi mogla da ode u stečaj s obzirom na to kako su dijeljeni krediti koji se ne vraćaju, i s obzirom na jako loše plasmane. Ako se to dogodi, to bi bila prava katastrofa za Republiku Srpsku.

Omer Karabeg: Da li Republika Srpska može doći u situaciju da nema para za penzije i socijalnu pomoć? U tom slučaju biće ugroženi najsiromašniji.

Zoran Pavlović: Naravno. Zbog toga vlada na svaki način pokušava da dođe do likvidnih sredstava kako bi podmirila najugroženije grupacije stanovništva, jer zna da će biti velikog nezadovoljstva ako ne bude tih isplata. Nakon analize 15 ministarstava i dva fonda – zdravstvenog i penzionog – revizorska služba je konstatovala da je u prošloj godini budžet probijen za 377 miliona KM. Kad se napravi izveštaj za celu vladu, deficit će biti preko 400 miliona.

Zatvori škole, kupi audi

Omer Karabeg: Kako je moguće da u situaciji kada je budžetski deficit 400 miliona, kada se zatvaraju neke osnovne škole, vlada ovih dana kupuje ministru prosvjete audi za 59.000 eura? Kada novinari o tome pitaju Milorada Dodika, on kaže da se valjda ministri neće voziti biciklom.

Damir Miljević: Ja to komentarišem onom narodnom – vidjela žaba kako se konj potkiva, pa i ona digla nogu. Mi moramo da shvatimo da je naša ekonomska, društvena i socijalna mjera – Namibija. Bosna i Hercegovina i Republika Srpska, u kojoj je ekonomska situacija nešto lošija nego u drugom entitetu, na nivou je zemalja kao što su Namibija, Kongo i Bangladeš. A vlast se ponaša kao da smo mi razvijena evropska zemlja, pa se razbacuje kojekakvim audijima, luksuznim upravnim zgradama i skupim odijelima.

Omer Karabeg: Ispada da narod živi u Namibiji, a vlast i ministri u srednjoj Evropi.

Damir Miljević: Da se malo ispravim. Narod ne živi baš kao u Namibiji zahvaljući onome što su izgradile Austrougarska i bivša Jugoslavija. Jer, od infrastrukture koju sada imamo, samo pet procenata je izgrađeno u posljednih 20 godina. Kada ne bi bilo onoga što su napravile Austrougarska i bivša Jugoslavija, onda bi ovaj naš narod zaista bio u Namibiji. A ova naša vlast ne ponaša se kao da je u srednjoj Evropi, nego kao da je na bogatom jugu Francuske, tamo gdje je Monte Karlo.

Bajka o ruskim kreditima

Omer Karabeg: Prije tri godine predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik najavio da će Republika Srpska dobiti dva kredita od Rusije – jedan mali i jedan veliki. Šta je bilo s tim kreditima?

Zoran Pavlović: Naravno da tih kredita nema, jer Republika Srpska nije država u onom smislu u kome je to Bosna i Hercegovina koja ima Centralnu banku. Takva obećanja očigledno služe da se narod umiri i strpi dok vlada ne nađe nekakve pare.

Omer Karabeg: Dodik je bio u Rusiji početkom juna ove godine i sastao se s Putinom. Uoči tog puta on je rekao da će tražiti pomoć kako bi se finansijski stabilizovala Republika Srpska. Međutim, kada se vratio više uopšte nije pominjao tu pomoć.

Damir Miljević: To je stalno ista priča. Moj je komentar na sve to – jadna je zemlja i njeni građani u kojoj se vlast hvali kreditima umjesto rastom proizvodnje, brojem zaposlenih i efikasnošću javnog sektora.

Omer Karabeg: Prema onome što govore ruski zvaničnici i Milorad Dodik – Republika Srpska je veoma važan ruski saveznik na Balkanu. Ruski ambasador u Bosni i Hercegovini svaki čas odlazi u Banjaluku i sastaje se sa Dodikom. Zašto onda Rusija ne odvoji nekoliko stotina miliona eura da bi stabilizovala Republiku Srpsku? Za nju je to sitnica.

Zoran Pavlović: Kada odete u banku da tražite kredit, banka će vas pitati za šta vam trebaju te pare i kako ćete da ih vratite. Ako nemate odgovor na to pitanja, nećete dobiti novac. Tako je to i sa državama. Inače, Republika Srpska je strateški beznačajna za Rusku Federaciju i ko god kaže drugačije nije u pravu. Mi nemamo nikakvih mogućnosti da budemo strateški partner Rusije kao što je to Srbija koja je još davno uspostavila strateške i partnerske odnose s Moskvom. Zaista ne vidim razlog zašto bi nam Rusi dali novac.

Damir Miljević: Zašto bi Rusija davala novac Republici Srpskoj kad Dodik, i bez novca, igra ulogu koju mu je Moskva namijenila. Ja mislim da je suština u tome.

Omer Karabeg: Možda on igra tu ulogu zato što očekuje novac?

Damir Miljević: Vidjeli smo kako prolazi svaki put kad ode u Rusiju. Uvijek se vraća bez novca. Očito je da Rusima ne pada na pamet da mu daju pare.

Profit Rusima, gubici Republici Srpskoj

Omer Karabeg: Prije deset godina Rusi su kupili rafineriju u Bosanskom Brodu. Da li je Republika Srpska imala koristi od toga?

Zoran Pavlović: Nažalost ne. Rafineriju su kupile jedna ruska kompanija, koja učestvuje sa 40 posto kapitala, i tri off shore kompanije sa po 20 procenata kapitala. Rezultat te privatizacije su enormni dugovi koje je napravila rafinerija, a koji se pokrivaju kreditima koje ruski vlasnik daje rafineriji. To je toliko apsurdno da ne mogu da shvatim zašto Poreska uprava do sada nije zatvorila rafineriju.

Damir Miljević: Svugdje u svijetu naftna industrija je profitabilna. Ispada da samo u Republici Srpskoj nije isplativo baviti se proizvodnjom, preradom i trgovinom naftnim derivatima. Meni kao ekonomisti je nevjerovatno zašto vlasnik do sada nije zatvorio kompaniju koja toliko godina pravi gubitke.

Omer Karabeg: Mislite li da ruski partner izvlači profit na račun Republike Srpske?

Zoran Pavlović: On to radi zasigurno. On će jednog dana zatvoriti rafineriju i Republici Srpskoj ostaviti sve gubitke koje će na kraju platiti građani Republike Srpske. A ti gubici prema nekim procenama u ovom trenutku prelaze 800 miliona KM.

Omer Karabeg: Vlada Republike Srpske jedini izlaz iz ove situacije vidi u novom zaduživanju. Dokle Republika Srpska može da se zadužuje?

Damir Miljević: Može da se zadužuje sve do onog trenutka dok je neko spreman da je finansira uz kamatu. A mi smo već godinama svjedoci da međunarodne finansijske organizacije finansiraju sve i svašta u Bosni i Hercegovini, bez obzira na ekonomsku opravdanost tih projekata. Najvažnije im je da plaćate kamatu.

Zoran Pavlović: Ono što je najporaznije po ovu vlast jeste to što je vlada već pre četiri godine znala šta je čeka. Ona je 2013. godine usvojila dokument o dinamici otplate duga. Još tada se znalo da će Republika Srpska u ovoj godini morati izdvojiti 750 miliona KM za vraćanja glavnica i kamate, a iduće još i više – 888 miliona. Međutim, za te četiri godine vlada nije ništa uradila da stvori povoljnu poslovnu klimu i privuče strane investicije, kao i da smanji rashode u javnom sektoru i odrekne se luksuza na koji je navikla. Tako da je sada došla u situaciju da mora da otplaćuje enormne dugove, iako budžetske prihode nije povećala.

Dodik je neuništiv

Omer Karabeg: Da li su ovi silni ekonomski problemi uzdrmali poziciju lidera Republike Srpske, Milorada Dodika?

Damir Miljević: Nisam baš siguran. U Republici Srpskoj, kao uostalom i u cijeloj Bosni i Hercegovini, na izbore izlazi oko 50 posto građana. U tih 50 procenata uvijek imate 30 posto onih koji žive od vlasti. To su administracija i budžetski korisnici. Tako da ne mislim da je nešto značajno uzdrmana pozicija gospodina Dodika i njegove partije. I još nešto. Većina mlađeg i pametnijeg stanovništva je odlučila da se više ne bori u Republici Srpskoj nego da ode iz zemlje. To je još jedan faktor koji ide u prilog vlastima. Najbolji i najsposobniji, umjesto da se bore za promjene u svojoj zemlji, odlaze da sreću potraže na nekom drugom mjestu.

Zoran Pavlović: U ovom momentu vlast još uvijek nije došla u situaciju da nema sredstava za isplatu plata u javnom sektoru, penzija i socijalne pomoći. Onog momenta kada za to ne bude novca vlada će se naći u velikom škripcu i počeće bežanje sa broda vladajuće stranke.

Bankrot?

Omer Karabeg: Ako se nastavi ekonomsko propadanje, može li Republika Srpska da doživi finansijski bankrot?

Damir Miljević: Bankrot je dobro poznata stvar u svjetskoj ekonomiji. I Sjedinjene Američke države su bankrotirale jedno četiri-pet puta. Mislim da to nije suštinsko pitanje, jer država ili entitet uvijek ostaju i nakon bankrota. Uostalom, kad god je Bosna i Hercegovina dotakla dno, kada je bila uzdrmana bilo koja vlast – ne govorim samo o ovoj aktuelnoj – uvijek bi utrčala međunarodna zajednica da je spasi. Tako je bilo svih ovih 20 godina nakon rata. Sjetite se protesta u Bosni i Hercegovini prije tri godine. Prva donacija koja je stigla nakon tih protesta bilo je 500.000 eura za opremanje policije, drugim rječima, ta donacija je bila usmjerena protiv građana. Ne bismo se trebali zavaravati, međunarodnoj zajednici je najvažnije da ovde vlada mir. To naši političari odlično znaju i zato bez ikakvog zazora huškaju narode jedne na druge. A kada račun dođe na naplatu, onda se pojavi međunarodna zajednica i sredi da se račun do kraja ne plati, kako bi kafana nastavila da radi.

Zoran Pavlović: Ključno je pitanje da li će doći trenutak kada u budžetu neće biti dovoljno novca da se podmire sve obaveze koje su zakonom propisane. Kao što vidimo to se već dešava, ali su za sada pogođene one kategoriju koje nemaju značajnu ulogu kao glasačka mašina. Vlast će se suočiti sa velikim problemom onog trenutka kada ne bude dovoljno novca za plate zaposlenima u javnom sektoru, kada službenici administracije, profesori, učitelji i lekari ostanu bez plata. To bi bio početak procesa koji se zove bankrot. To je trenutak kada će se pobuniti oni koji su naučili da žive na državnim jaslama.

Omer Karabeg: Tada bi moglo doći do promjene vlasti?

Zoran Pavlović: Tako je.

Damir Miljević: Bilo bi dobro kada bi se to desilo ali, nažalost, mislim da neće.

(Omer Karabeg, Slobodna Evropa)