Serijom tekstova pod zajedničkim nazivom Evropa u Vojvodini, Nezavisno društvo novinara Vojvodine predstavlja vam rezultate istraživanja iskustava i kapaciteta vojvođanskih lokalnih samouprava u privlačenju sredstava iz evropskih fondova. Cilj NDNV-a je da se ukaže na značaj evropskih projekata za građane Vojvodine, ali i da se naznače problemi koje naše lokalne samouprave imaju u izuzetno bitnom, ali i kompleksnom procesu kreiranja, pripreme, apliciranja i realizacije evropskih projekata.

---

Koliko projekti, naročito evropski, prekogranični, mogu da promene život ljudi u jednoj vojvođanskoj opštini, kolika je spremnost lokalnih samouprava da se prilagode zahtevima koje donator postavlja pred njih i šta mogu da urade sa sasvim konkretnim živim novcem koji svaki od ovih poduhvata nosi sa sobom? Nema opštine koja ne bi mogla da sprovodi evropske projekte, kao partner ili nosilac, a to pokazuju i dosadašnja iskustva – nije od značaja koliko stanovnika opština ima i na kolikoj teritoriji se prostire. Postoji jedan preduslov: lokalna samouprava mora da shvati koliko su projekti značajni i šta znači projektno poimanje razvoja.
Nova Crnja, sa 10.272 stanovnika, a taj broj je u stalnom opadanju, te ga treba uzeti s rezervom, s natalitetom MINUS 12,6 promila i svakodnevnim odseljavanjem celih porodica u potrazi za poslom, uspešno je realizovala dva IPA projekta. Jedan je posvećen inkluziji Roma kroz osnivanje mreže kancelarija, a drugi, pod nazivom „Uključi se i brini“, namenjen je deci sa invaliditetom ili MNRO. Jedan NON-EU projekat je finansiran blagodareći donaciji ambasade Kraljevine Norveške, a on je namenjen mapiranju socijalno ugroženog stanovništva i njegovoj radnoj aktivacije. Potonji projekat je nastavljen i posle formalnog završetka, februara 2015. godine, sa tendencijom da preraste u dobru praksu.

– Mi nemamo ljude koji bi mogli da iznesu IPA projekat od početka do kraja – nemamo stručnjake koji se bave projektima. Da privučemo nekog iz većih opština – teško, naročito ako nemamo mogućnosti da ih platimo. Naša lokalna samouprava ima manje radnika nego što je previđeno Zakonom, a sa našim malim kapacitetima ne možemo da predfinansiramo projekte, što se traži u sve većem broju projekata i, kad smo imali problema s procedurom i kašnjenje u IPA projektu, povećali smo napore, pa smo do kraja imali odličan rezultat – kaže Goran Lakić, lice zaduženo za projekte u SO Nova Crnja. Lakić je inače „poreklom“ iz nevladinog sektora.
Osam puta uvećana imovina
– Na ovoj funkciji sam od 2008. godine i za to vreme učestvovali smo u 93 projekta, IPA, republičkih, pokrajinskih, projekata stranih ambasada… Nismo ništa odbijali, pojavljivali smo se gde god smo mogli. Preko ovih projekata u opštinu Nova Crnja ušlo mnogo novca. U odnosu na 2008. godinu, imovina Opštine uvećala se osam puta. Radili smo rekultivaciju u Radojevu i Novoj Crnji, put M 7, u radu je most Kikinda-Itebej, završen je spomenik Dobrovoljačka kapija u Aleksandrovu, uređivana kanalska mreža, završen carinski terminal u Srpskoj Crnji… Kaštel u Srpskoj Crnji, koji je bio ničiji i u užasnom stanju, sad je javna svojina Opštine. Kaštel je inače sagradio Hitlerov komandant general Nojhauzen, od 1942. do 1944. godine, a u podrumu su skladištena oteta umetnička dela. Posle rata je korišćen za razne svrhe, jedno vreme je radio kao ugostiteljski objekat, bio je opšte poznat, a onda ga je zahvatio trend opšte propasti. Doveli smo ga u stanje da opet može da se koristi. Opština je takođe uknjižila 219 hektara „ničije“ zemlje koja će biti ponuđena investitorima – izjavio je Pera Milankov, predsednik Opštine Nova Crnja, uz napomenu da je u planu uspostavljanje bar jedne autobuske linije na relaciji Nova Crnja-Kikinda, pošto ove dve susedne opštine nisu povezane ni jednom stalnom linijom.

Šest naselja u opštini Nova Crnja – Aleksandrovo, Vojvoda Stepa, Nova Crnja, Radojevo, Srpska Crnja i Toba – imaju isti problem, stanovništvo je sve siromašnjije – prave žrtve tranzicije. Nekada je izvestan broj stanovnika opštine radio u kikindskoj privredi – pa su i autobusi (fabrički, ali malo li je) redovnije stizali, što je bilo dobro i za đake, koji putuju u Kikindu, kao i Kikinđane koji su dolazili da se školuju u Poljoprivrednoj školi u Srpskoj Crnji. U međuvremenu propala je većina kikindske, kao i novocrnjanske privrede, pa su i autobusi prestali da stižu. Međuopštinska saradnja u dobroj meri se svodi na uzajamne posete predstavnika ustanova kulture i posetilaca manifestacija kao što su „Liparske večeri“ posvećene Đuri Jakšiću u Srpskoj Crnji odnosno stanovnika novocrnjanske opštine kikindskim „Danima ludaje“. U vremenu kad jedva preživljavaju, ljudi se, nekako, manje zanimaju za kulturu – golo preživljavanje postalo je prioritet.
Projekat iskorenjivanja siromaštva, uz podršku Ambasade Kraljevine Norveške, uključuje opštinu Nova Crnja kao partnera udruženjima građana iz opština Ada i Plandište.
– Mnogo ljudi su u stanju siromaštva, a ne mogu da budu korisnici socijalne pomoći, jer imaju kuću ili jutro zemlje. Primećujem kako su nesrećni i poniženi zbog situacije u kojoj su se našli – u životu su radili pošteno, ali firme u kojima su radili, propale su, i oni su se, bez ikakve svoje krivice, našli u nevolji. Bez prihoda, bez mogućnosti da se leče kad im je potrebno, nekad i bez mogućnosti da plate račune i ogrev. Zato je Opština u okviru norveškog projekta izdvojila 9 miliona dinara a, Ambasada Norveške milion dinara, da bi 498 korisnika ove godine moglo da koristi taj novac. Ne daje im se gotovina, to nije predviđeno, nego im platimo račune, lekove, hranu preko bonova na koje mogu da pazare. Zauzvrat, a to je upravo ono što je važno u ovom projektu, oni se angažuju, čiste, kose travu, rade poslove za koje su sposobni, na taj način vide da su korisni svojoj zajednici – izjavila je Lorabel Čisar, koordinatorka Kancelarije za suzbijanje siromaštva, smeštene u kancelarijama NSZ Nova Crnja.
„Bilo kakav posao“
Pred kancelarijama čeka mala grupa sredovečnih muškaraca.
– Nisam očekivao da se u ovim godinama nađem bez dinara – ipak smo svi mi radili, privreda je radila, kakva-takva. Sad, a uskoro punim šezdesetu, ostadosmo na cedilu ja i žena. Oboje smo bez prihoda, zdravlje otišlo s godinama, a za penziju nemamo još uslova. Da nisam upao u ovu pomoć za taj projekat, ne znam kako bismo dalje. Sin je otišao u Novi Sad, tamo radi na benzinskoj pumpi, ne traži nam pare, ali ne može ni da nam pošalje, ode sve na stan i hranu – kaže bivši radnik uz napomenu da bi prihvatio „bilo kakav posao“, kad bi – s obzirom na godine – neko hteo da ga angažuje.
Mlađa žena parkira „stojadina“ i pristaje na razgovor. Ističe da bi joj više značio jedan autobus koji ide do Kikinde bar dva-tri puta dnevno, pošto radi u Kikindi, u zdravstvenoj ustanovi. Kikinda i Nova Crnja udaljene su svega 26 kilometara. Ko nema svoj automobil, ne može da putuje – nema voza, nema autobusa, a bilo ih je nekada. Ko ima svoj automobil, obično poveze još nekoga. Nova Crnja gravitira Zrenjaninu iako je Kikinda bliže, ima nekoliko srednjih škola i bolnicu koja je stanovništvu bliža od zrenjaninske.

Na pitanje koliko znaju o projektima u koje im je uključena opština, upitani obično slegnu ramenima.
– Malo je predsednika opština koji su odgovorni kao naš. On se zaista bavi svim tim projektima i svi oko njega, nešto se radi u našoj opštini. Ja se u te projekte ne razumem, druge sam struke, ali vidim da neke pare stižu i kod nas, u ovu našu opštinu koju kao da je i bog zaboravio, gradi se nešto, evo promenjeni su i prozori na javnim zgradama u Srpskoj Crnji, odakle sam. Radim u Zrenjaninu, dolazim ovamo samo da obiđem roditelje, nekako mi se čini da u ovoj opštoj propasti ipak nismo sasvim potonuli na dno. I naš granični prelaz mislim da će biti sve atraktivniji od kad Rumunija traži radnu snagu i odavde – izjavio je Dragan M, privatni preduzetnik.
Kao veliki izazov ljudi pominju teška vremena, promenu prilika u društvu i snalaženje u okolnostima na koje nisu navikli. Ana F, penzionerka, s malom penzijom, kako je naglasila, ističe da se ljudi „otimaju, rade sve što znaju, gaje u bašti što im je potrebno da ne bi morali da kupuju“. Ona se divi radovima subotičkih slamarki, koje je videla na raznim smotrama stvaralaštva i veruje da bi tradicionalni ručni radovi ovog kraja – koje još samo poneka starija žena zna – mogli da budu zanimljivi mlađim ljudima i mogućim turistima.
Ideja ne manjka, a učešće u projektima trebalo bi da postane svakodnevni deo posla lokalnih samouprava. Čini se da bi Nova Crnja imala mnogo šta da ponudi donatorima i investitorima.
Gordana Perunović Fijat
(Tekst je nastao kao deo projekta „Pregled, analiza i predstavljanje realizovanih projekata lokalnih samouprava na teritoriji AP Vojvodine finansiranih od strane EU u periodu 2007-2013“, koji sprovodi Nezavisno društvo novinara Vojvodine, a finansira Pokrajinski sekretarijat za međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu. Sadržaj priloga je isključivo odgovornost realizatora projekta i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenje Sekretarijata.)