Najčešće ponavljamo da je maternji jezik važan za identitet svake osobe, te da je obrazovanje na maternjem jeziku presudno za kontinuitet kulturne i istorijske tradicije ne samo jednog jezika. Kao primer najčešće navodimo ono što je karakteristika najbrojnijeg naroda u Srbiji. Ali tvrdnja podjednako važi i za sve druge nacionalne zajednice u Vojvodini i Srbiji. Svake godine obeležavamo Međunarodni dan maternjeg jezika u postojećem političkom i društvenom kontekstu. Možemo se podsetiti na današnji dan posvećem maternjem jeziku da dve velike zajednice baš i nemaju dovoljno jezičkih prava danas u Srbiji i Vojvodini: albanska i romska.

Ovih dana su, u prisustvu gradonačelnika Novog Sada,  promovisani u jednoj novosadskoj prodavnici nekoliko proizvoda za ishranu sa Kosova kao dobar primer za stalnu buduću saradnju među Pokrajinama. Drugi primer bi mogao poteći iz Novog Sada, a odnosi se na jezičku razmenu: mogao bi na Filozofskom fakultetu da bude izborni kurs Albanski jezik, kultura i istorija, koji bi mogli odabirati svi studenti i studentkinje UNS. Nadalje, može se u osnovnim školama u gradu organizovati negovanje maternjeg albanskog jezika i kulture za decu iz albanske zajednice, ali isto tako i za svu drugu koja želi da uče taj jezik (kao što postoji za romski jezik, pre drugih jezika: mađarskog, slovačkog, rusinskog, rumunskog). Tako bi bili komplementarni proizvodi za ishranu tela i oni za duhovnu ishranu koja hrani jezike. Jer samo jezici mogu uneti reda i dobre volje među građane i građanke koji žele više da saznaju jedni o drugima dok jedu zajedničku hranu i piju zajedničko pivo. Verujem da će upravo takva mera doprineti da se albanski jezik češće čuje u javnom prostoru u gradu, ali isto tako verujem da će jednog dana gradonačelnik Novog Sada biti neko poreklom iz albanske zajednice kod nas, ko zna oba jezika, baš kao što ćemo i mi građani grada takvo znanje imati.

(Autonomija)