Profesor Zoran Stojiljković, predsednik UGS Nezavisnost, kaže da se srpska vlast prema pitanju socijalne pravde odnosi cinično. Čini mu se da ćemo, kao društvo koje ne ulaže u znanje i ljude, završiti kao geto u kom će ostati vlastodršci i oni koji nemaju gde. Ipak smatra da možemo da se uspravimo, ali da oni koji su vladali sklone prste od vlasti.

„Mi možemo da se menjamo, samo treba da se uspravimo. Teško je uspraviti se u grupi od ne manje od pola miliona ljudi koja je preko partijske knjižice došla do posla“, rekao je Stojiljković za Televiziju N1.

Zašto su kod nas dvostruko veće nejednakosti nego u EU, pita profesor i odgovara da su istraživači pokazali da to nije na nivou razlika u platama. „To su prateće tri stvari: jako slaba socijalna mreža i zaštita, nikakva poreska politika – najviše opterećujemo relativno najniže zarade, i paralelna siva ekonomija, politički klijentelizam, partijsko zapošljavanje, dilovanje i dodatni poslovi. To govori o tome da je kombinacija nerazvijenosti, koruptivnosti i klijentelizma i politike koja ide u korist bogatih – nešto što daje ovakve rezultate“.

Na pitanje kako se vlast odnosi prema pitanju socijalne pravde, Stojiljković kaže – jako cinično. „Bavite se onoliko koliko je to važno za neku vrstu rejtinga, i to u kampanjama, kako je rekao bugarski sociolog Ivan Krastev, uđete u strasnu ljubavnu vezu sa biračkim telom, a kad dođete na vlast – u koketan brak sa međunarodnim finansijskim organizacijama“, kaže Stojiljković. Ili, dodaje profesor, ako se time bavite, bavite se kao aktuelna vlast time što vi nešto zaposlenima, građanima, sindikatima – poklanjate, a to što postoje neke procedure, sindikat, neka Vlada…

Kitikovao je ocene premijerke Ane Brnabić da u Srbiji gotovo da nema apsolutnog siromaštva, kazavši da je merilo kojim se to utvrđuje, da neko živi sa manje od dva dolara dnevno, primenjivo na zemlje u Africi.

„Sve što gospođa (Ana) Brnabić radi na ovoj funkciji meni deluje fascinantno, van svakog konteksta, ja ne znam zašto je došla na to mesto kao ekspert, ako to nije digitalizacija… Jednostavno do te mere spinovati svoje izjave, to je škola koju su prošli naši političari“, naveo je.

Profesor ističe da je u Srbiji četvrtina ljudi u riziku od siromaštva, a mi smo dvotrećinsko siromašno društvo, kaže. Vidi se u kojoj su ljudi nevolji i strategiji preživljavanja kad ih pitate da li imaju za knjigu, kad su išli poslednji put na predstavu, imaju li za deset dana odmora, nabraja gost N1. Hajde da se pitamo pre devedesetih imali tu vrstu siromaštva na ovim prostorima, šta je postignuće, kojim parametrima možemo da dokažemo da se stvari pomeraju, dodaje.

Među stvarima koje ističe je da se mora obezbediti je kvalitetno obrazovanje, koje mora da bude ili besplatno ili visoko subvencionisano na univerzitetu.

Logika politike je da se spinuju stvari u onom svetlu u kom treba, nažalost mi smo društvo u kome dati dve, tri hiljade jednokratne pomoći drži jedan broj ljudi, kaže Stojiljković. Kad držite te najsiromašnije, možete da držite i nezadovoljstvo srednjih klasa pod kontrolom, dodaje.

„Strah od gubitka posla užasno disciplinuje, krajnje snižava solidarnost i spremnost na solidarnost… Mi smo nemoćni ako nismo organizovani“, kaže.

Navodi da malim i srednjim preduzetnicima koji su korektni, koji potpisuju kolektivne ugovore, ni njima nije lako.

„Ovde imate i omiljene preduzetnike i firme, koje su kriptopartijske firme, i imate interes korporativnog kapitala koji nogom otvara vrata i dobija šta hoće… Pogledajte Fijat Krajsler“.

Liči mi na to da siromašno i nepravično društvo, koje ne čini dovoljno da ulaže u resurs koji ima, a resusrsi su znanja i ljudi, će završiti kao neka vrsta geta, turistički zanimljivog možda, u kojem će ostati vlastodršci, kojima će biti dobro, koje ne možemo da izvozimo i oni koji nemaju gde da odu, navodi Stojiljković. Ipak, kaže, da se to može menjati i dodaje – imate proteste.

Podržali smo i kao „Nezavisnost“ proteste i, ja, kao profesor FPN, ne misleći da radim bilo kakvu partijsku stvar, kaže. „Da bih ja pregovarao, da bih imao socijalni dijalog, ja moram da imam vladavinu prava, nezavisno sudstvo, da imam otvorene medije da se čuje moje i da debatujem sa nekim ko drugačije misli“.

Svaka promena, s druge strane, bez socijalne podrške je samo promena garniture na vlasti, dodaje. Mi socijalni pakt nudimo od 2004. i niko se ne hvata da ga potpiše, jer ste onda ograničili sopstvenu vlast, mi moramo da ih nateramo, naglašava.

Ekspertska vlada na godinu dana, koja treba da uradi ono što nismo tri decenije, meni nije dovoljna garancija da politika neće da se vrati na stari način, kaže profesor. Zato je i potreban sporazum s narodom.

„Oni bi malo trebalo, koji su vladali, da sklone prste od izvršne vlasti. Malo dugoročnije“. Stojiljković ocenjuje da ako nisu imali neki učinak, oni mogu da isprave neke greške i mogu da poprave utisak, ali bi neke druge mladiće i devojke trebalo da puste da se time bave.

Kaže da su i moralni i mentalni ožiljci jako teški, pa u istraživanjima trećina zaokružuje nepoželjan odgovor – da bi za posao uzeli partijsku knjižicu ili dali novac. „Mi ozbiljan problem imamo sa integritetom i sa spremnošću da podržimo promene“, zaključio je profesor Fakulteta političkih nauka Zoran Stojiljković.

(N1)