63. Sterijino pozorje: Najbolja predstava “Jami distrikt” Milene Bogavac u režiji Kokana Mladenovića

03 Jun 2018

"Duboko verujem da je budućnost pozorišta u šupama na Dorćolu. To je Užička republika, to je jedina slobodna teritorija!"

Ovogodušnje, 63. Sterijino pozorje – koje je večerašnjom svečanom dodelom nagrada i predstavom u čast nagrađenih “Ulica usamljenih automobila” Narodnog pozorišta Niš i Sterijinog pozorja, završeno u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu – prošlo je u znaku: predstave “Jami district (“obračun s mitovima Balkana”), Kokana Mladenovića (najzad nije odlučeno da ga zaobiđe nagrada), Milene Bogavac (spisateljica, dramaturg, “glasni provokator i vođa”), Zagrebačkog kazališta mladih (o devedesetim, koje su nas dotukle), izložbe Nikole Džafa (slikar ponovo slika, a zec više nije kandidat za gradonačelnika u Novom Sadu), kao i rasprave o situaciji u našem pozorištu i aktuelnom položaju domaće drame (“… stanje je dramatično… budućnost našeg pozorišta je u šupama na Dorćolu”).

“Jami distrikt” Milene Bogavac, u režiji Kokana Mladenovića (Bitef teatar Beograd, Centar za kulturu Tivat, Festival MASZK Segedin, Think Tank studio Novi Sad) , najbolja je predstava 63. Sterijinog pozorja odlučio je žiri većinom glasova, dok je po oceni publike najbolje ostvarenje „Črna mati zemlja”, dramatizaija Tomislava Zajeca romana Kristijana Novaka, režija Dora Ruždjak Podolski u izvođenje Zagrebačkog kazališta mladih.

Protagonostima “Jami distrikta” pripalo je još šest nagrada: Kokanu Mladenoviću za režiju, Mileni Bogavac za najbolji tekst savremene drame, Jeleni Graovac i Nini Nešković za glumačka ostvarenja, Isidori Simijonović za najbolju mladu glumicu (nagrada iz Fonda „Dara Čalenić”) i Ivani Nestorović za kostimografsko ostvarenje.

Uzbudljivo je bilo i u maniru najboljih vremena Pozorja, nadmetanje dva sjajna ostvarenja: Zagrebačka „Črna mati zemlja” sa prosečnom ocenom 4,77, bila je, tako je glasala publika, bolja od Kokanovog “Jami distrikta” “za dlaku”, ocenjena je sa 4,68.a Čalenić″).

Sterijinu nagradu za glumu dobili su i Bojana Zečević za ulogu Emilije u predstavi “…I ostali” Mine Ćirić, Galine Maksimović, Nede Gojković i Maše Radić, režija Stevan Bodroža, Ustanova kulture „Vuk Stefanović Karadžić″ Beograd i Merlinka festival, kao i Bojan Žirović za ulogu u predstavi “Carstvo nebesko – epika balkanika”, režija Jernej Lorenci.

Nagrada za scenografsko ostvarenje pripala je Dragani Purković Macan za predstavu “Švajcarska” Petra Mihajlovića, režija Milan Nešković, Narodno pozorište Republike Srpske Banja Luka. Sterijina nagrada za originalnu scensku muziku pripala je Karmini Šilec kao i Starini Matić za dramaturgiju za “Carstvo nebesko epika Balkanika”, režija Jernej Lorenci, Narodno pozorište Beograd i Bitef teatar Beograd. Najbolji mladi glumac je Nikola Šurbanović, koji je nagradu iz Fonda Dara Čalenić dobio za ulogu Petra u predstavi “…I ostali”.

Žiri, kojim je predsedavala kostimografkinja Maja Mirković, činili su i dramske spisateljica Tanja Šljivar i Branislava Ilić, rediteljka Ksenija Krnajski i glumac Novak Bilbija.

Sterijinu nagradu Okruglog stola kritike 63. Sterijinog pozorja za najbolju predstavu, koja od ove godine nosi ime „Dejan Penčić Poljanski“, dodelo je ostvarenje „Carstvo nebesko epika Balkanica“. Za režiju ove predstave Jerneju Lorenciju pripala je nagrada redakcije „Dnevnik“ .

Milka Brđanin (za ulogu komšinice u predstavi „Švajcarska“) i Igor Borojević (za ulogu Rajka u predstavi „Sve dobro“ Stevana Vraneša, režija Nemanja Ranković , Narodnopozorište Užice) podelili su nagradu za epizodu Producentske kuće „Scomediasco“.

Sterijine igre trajale su devet dana, a pred publikom je bilo devet predstava u takmičarskoj i tri predstave (dve iz Hrvatske i jedna iz Slovenije) u međunarodnoj selekciji “Krugovi”.

Odnos pozorišta i domaćeg dramskog teksta, koja je uloga dramaturga u pozorištu, shvata li se značaj dramaturgije, nepostojanje dramaturga u našim pozorištima, šta je savremeni dramski tekst, kako se kreira repertoar, ko, kako i kuda danas vodi naša pozorišta … ova i pregršt drugih pitanja u četvorouglu domaći dramski tekst-savremeni dramski pisac-dramaturg-pozorište, koga  – bila su teme razgovora na Tribini Sterijinog pozorja „Domaći dramski tekst na repertoaru naših pozorišta – mogućnosti i iskušenja“, održanog trećeg dana.

Sudeći po sadržajnom, promišljenom, dinamičnom celodnevnom razgovoru teatarskih poslenika, odluka Sterjinog pozorja da obnovi rad jedne od svojih najplodonosnijih stručnih manifestacija, bila je više nego opravdana. Po širokom spektru tema koje su se pomaljale iz svakog izlaganja, jasno se pokazalo sve dramatičnije stanje u našim pozorištima.

Učesnici Tribine bili su: dramska spisateljica Tanja Šljivar, dramski pisac i dramaturg Dimitrije Kokanov, rediteljka Snežana Trišić, dramaturškinja ateljea 212 Jelena Mijović, dramska spisateljica Branislava Ilić, direktor drame Narodnog pozorišta, Beograd Željko Hubač, glumac, umetnički direktor Narodnog pozoripta Sombor Saša Torlaković, umetnički direktor pozorišta „Bora Stanković“, Vranje Bojan Jovanović, teatrološkinja i profesor Akademije umetnosti, Novi Sad Marina Milivojević Mađarev, pozorišni kritičar Aleksandar Milosavljević i dramaturg Spasoje Ž. Milovanović.

Tribini su prisustvovali i studenti i neki do mladih autora koji su, između ostalog i bili tema sesije. Koliko je neartikulisanih i nerešenih pitanja u kulturi ove zemlje, a posebno u pozorištu, gde i kako da se denu mladi autori, ko ih usmerava, pomaže, pokazuje moguće puteve – pitanja su koja su zaokupljala prisustne na Tribini.

Nakon izjave Saše Milosavljevića da misli da je u današnjoj situaciji nemoguće odgovoriti na pitanje – Šta s mladim ljudima nakon fakulteta, došlo je do polemike, za koju se može reći samo jedno: Bar da ih je više u ovakvim susretima i razgovorima!

– Jasno je da je suština problema što mi nemamo sistem, on ne funkcioniše i nije funkcionisao poslednjih 30 godina! Ne postoji bilo kakav angažman osim političkog, a bilo kakav priča o pozorištu neminovno sklizne u politikanstvo. Tako, ja od institucija u ovoj zemlji ne očekujem ništa. Nije više mladim ljudima ni cilj ući u institucije… Nisu institucije zatvorene zbog političke volje, već zato što su se po prvi put pojavili ljudi koji nemaju veze sa pozorištem. Duboko verujem da je budućnost pozorišta u šupama na Dorćolu. To je Užička republika, to je jedina slobodna teritorija! Mladi ljudi treba da nastave da pišu i sami se organizuju, nalaze reditelje i stvaraju pozorište. Opstaće i ostaće samo oni koji su u stanju da stvaraju u šupama i fabričkim halama. Oni koji čekaju nešto drugo – propašće! – uveren je Milosavljević.

Devedesete koje su nas smlavile

„Črna mati zemlja“ predstava je koja je oborila s nogu sterijansku publiku, nisu izostale ovacije. Ona govori o užasnim devedesetim koje su nas unazadile, uništile, smlavile…

Protagonosti ove predstave rekli su, tokom festivala, neposredno nakon odigrane drame:

„Pripadam generaciji koja je rođena 1990. Ne mogu reći da poznajem prave stvari iz tog perioda. Imam neko znanje stečeno iz pročitanih knjiga i nešto malo što sam učio u školi. Devedesete nisu one godine kojima se možemo pohvaliti… Srbija i Hrvatska su države koje imaju godina koliko i ja. Dakle, samo 27, a bore se s istim pitanjima kao jedan dvadesetsedmogodišnjak. Samo je pitanje da li će taj mlad čovek (država) izrasti u jednu nezadovoljnu, mizernu, malograđansku dušu, ili će biti neko ko može promeniti svet“ – Adrijan Pezdirc, Matija u predstavi „Črna mati zemlja“.
Moja generacija živi jednu tragediju i krizu od kada se rodila, bilo da govorimo o ratu, o periodu posle rata, ili o ovome sada što nekako izgleda kao početak rata. Živimo u društvu u kojem je normalno da jedan čovek drži državu u šaci, u društvu u kome je normalno da čovek odradi posao i pita se hoće li za to biti plaćen…“ – Dado Ćosić, Franjo u „Črna mati zemlji“.

Branislava Opranović (Autonomija)

Podelite ovu stranicu!