Ilija Marković: Pljačka im materina

22 Sep 2013

Kod nas je borba protiv korupcije kriminalna

Izašla je nova knjiga aforizama jednog od naših najboljih aforističara – a samim tim i svetskih – Ilije Markovića, u izdanju “Kuće dobre knjige”. Za Markovića je Đuro Šušnjić u recenziji knjige napisao da je “genije najmanje književne forme – aforizma”. “Čini mi se kao da je iskočio iz Gogooljevog šinjela da bi, sa neočekivane strane, prejakom reči i neponovljivom vedrinom, osvetlio našu stvarnost, bedu i jade našeg života. Toliko je svoj da bi svaka sličnost s drugima bila slučajna”, poručio je Đuro Šušnjić.

“Pljačka im materina” je zapravo zbirka aforističkih priča, čiji je tvorac upravo Ilija Marković, koji je stvorio i aforistički roman. U zbirci su ukupno 103 priče, koje su, kako reče jedan čitalac, “upakovani uranijum” za političare, to jest protiv političara. Bilo koji aforizam iz ove knjige, ako se izdvoji iz konteksta, može samostalno da stoji.

Zašto naslov “Pljačka im materina”?

Pa svako zašto ima svoje…, da ne kažem, da ne opsujem. Naprosto zato što se naslov nametnuo sam od sebe, iako sam ga ja napisao pre nekih 14 godina. Ali, živimo u zemlji Srbiji. Jagma jeste turska reč, ali je pljačka srpska. Prema tome, taj naslov će uvek biti aktuelan pa bilo da se tiče onoga aforizma: Ko nabroji sve mafije, dobiće jednu gratis. I borba protiv korupcije je kriminalna. Prema tome ovaj će naslov stalno korespondirati i uvek će biti aktuelan. Čak mogu reći da će i sledeća knjiga biti sličnog naslova, što bi drug Ezop rekao: Isto to samo malo drukčije. Pa ću biti u stvari još konkretniji: Pljačka vam materina. U stvari, ova zbirka korespondira sa motom onog mog romana, koji glasi: Pravimo državu kakvu svet nije video, ako uspemo – neće je ni videti.pljacka_korice

Kako reče jedan moj prijatelj: sve je već napisano, ali je problem u tome što niko ništa ne čita. Šta vi mislite, da li političari čitaju, da li naši ljudi čitaju?

Kao što bi se reklo: Gledaj kuda ideš da ne bi ugazio u politiku. Ali, u zemlji u kojoj 50 odsto stanovništva ne pročita nijednu knjigu, sudbina je da ne kažem zapečaćena, ali loše se piše. U stvari, crno se piše samo onima koji znaju da čitaju.

S druge strane, iako smo statistički gledano funkcionalno nepismeni, imamo vrlo dobre aforističare…

Mi imamo vodeće aforističare u svetu i taj primat držimo nekih 40-50 godina. Preuzeli smo ga od Poljaka. O nama je napravljen i jedan film koji se zove “Doviđenja, kako ste”, radio ga je Boris Mitić, naš čovek i dobitnik nekih dvadesetak međunarodnih nagrada. Taj film je dobio Gran pri u Palermu, u Đeru, u Meksiku, i ušao i otišao u biskopsku i televizijsku razmenu. I o meni su snimljena dva dokumentarna filma: “Aforizam koji hoda” i “Čemu aforizmi”, gde sam pričao o tome kako doživljavam ovu stvarnost. Inače, da nije gluposti, za aforizam se ne bi ni znalo. Aforizam je kap istine u kojem se prelama more gluposti. Gde korov buja, aforizam je sjaj u travi. Po izvornom starogrčkom aforizam zapravo znači “definicija”. Ali je nama najpodesnija definicija ona koja kaže da je aforizam fenomen podneblja. Na našoj vetrometini ukrštaju se ruže vetrova i jebivetri. Kad biste jebivetru oduzeli imunitet, ubila bi ga promaja. Drugim rečima, da su i demokrate iskoristile energiju vetra, ne bi ih oduvali jebivetri.

Kada kažete da je inspiracija za aforizam zapravo ljudska glupost (koja je inspiracija za još štošta), da li to znači da smo mi neka jako specifična zemlja?

Mi smo specifična zemlja po svim pitanjima i idemo iz krajnosti u krajnost. Što reče Duško Radović: Nismo išli ni levo ni desno, nego pravo, pravo i samo pravo, i evo dokle smo došli. Drugim rečima, nije ni levo ni desno, naš kompromis je pravo. Aforizam je baziran na deformacijama, na anomalijama, koje hoće ili neće da se primete. U neorganizovanom društvu stvarnost vam je najveća konkurencija. I onda ako imate taj talenat, božji dar… Jer da humor nije od boga, ne bi aforizam bio piš božji. I tu su bitne još tri stvari, a to su: rad, rad i samo rad, kao uostalom i u svim drugim profesijama. Vidite frizera, mehaničara kao majstora u svom poslu ali i u onim slučajevima kada posao otpada od njega pa teško poslu, a ni njemu nije lako. Drugim rečima, ja svakoga dana napišem pet, sedam, deset strana… Na Praznik rada sam napisao 16 strana velikog formata. I onda to prosejete. Inače, pre koju godinu nam se potrefilo da Praznik rada padne na isti dan kada i Uskrs. Bio sam nestrpljiv da ne čekam 504 godine kada će se to opet ponoviti pa sam napisao: Živeo Prvi maj, dan tucanja radnika i seljaka!

2Dakle, naš kompromis je da idemo pravo. To je u stvari onaj domanovićevski motiv – da sledimo vođu, pa makar bio i slep…

Srbi su dalekovidi – oni u svakom slepcu vide vođu. I onda zbog te skromnosti sam napisao: Domanović je rođen pre mene, ko je posle. U skladu sa tim sam napisao i aformizam: Skromnost u svemu i svačemu ne vodi ničemu. I fakat je to tako, postavite to logički ili na bilo koji drugi način. Ili, kao što reče jedan moj prijatelj kad su mu dodeljivali nagradu: Ne hvalite me previše, imam ja još vrlina! Drugim rečima, bez vere u ono što radite, bez samopouzdanja – nema uspeha. Prisećam se jedne knjige Edvarda de Bona “Nauka i umetnost uspeha”, gde sam se predomišljao da li da je kupim pa sam je na kraju kupio. I ako ništa drugo, samo zbog jedne rečenice vredelo je kupiti tu knjigu: “Ljudi koji se bave humorom i satirom spadaju među najkreativnije ljude na svetu”. Ja sam to predosećao, pretpostavljao i kada vam to neko kaže ko je jedan od najvećih mislilaca današnjice, onda je to jako važno za sticanje samoupouzdanja. Neka taj aforizam danas izazove samo jedan osmeh, onda je on udovoljio svojoj funkciji. U opštem sivilu, u opštem mračnjaštvu, ili da ne kažem šta, danas je smeh lek i u bukvalnom i u prenosnom smislu. Ili kao što mi reče jedna žena iz knjižare: Jedan čovek, jedan aforizam – da mi ceo dan bude lep.

Da li vam se čini da danas imate manje prostora za objavljivanje aforizama nego ranije, ili je sloboda ostala ista?

Čini mi se da čovek izbori onu slobodu koju želi. A to da li će on sam sebi stavljati neke čipove u glavu ili će izboriti slobodu, to je na njemu. Što kažu – sloboda se ne osvaja udvaranjem. Napisao sam pre 25 godina: Slobodno – ču se glas iz ćelije. Pa kad je dotični Slobodan otišao bogu na istinu, napisao sam: Kako mozak nacionalnog tima da izvede slobodan udarac, kad je slobodan u živom zidu. Ili novi aforizam: Ako se pita SPS, pita će biti od jabuka razdora.

Dajte nam aforizam za kraj ovog našeg intervjua!

Uvek će biti aktuelan aforizam koji glasi: Neviđen incest – jebo sliku svoju!

Dinko Gruhonjić (Autonomija) 

Podelite ovu stranicu!