175 godina zrenjaninskog pozorišta

18 Oct 2014

Legenda kaže da je ovo pozorište nastalo iz ljubavi

Zrenjaninsko Narodno pozorište “Toša Jovanovi?” ove nedelje obeležilo je 175. godišnjici postojanja pozorišne sale i kontinuiranog pozorišnog života u Zrenjaninu.

Tim povodom zrenjaninskom glumcu i dugogodišnjem upravniku pozorišta Savi Damjanovi?u dodeljeno je tradicionalno priznanje “Toša Jovanovi?”.

Za nastanak zrenjaninskog pozorišta, odnosno najstarije pozorišne zgrade u Srbiji, vezane su dve legende. Po prvoj, u zidove pozorišta je ugra?eno kamenje srušene be?kere?ke tvr?ave. Požareva?kim mirom ta tvr?ava je morala da bude srušena, pa je kamenje iskoriš?eno za izgradnju žitnog magacina.
Kada je grad poželeo pozorište, preuredio je taj žitni magacin, jedinu dvospratnu zgradu na trgu, u pozorište.

Po drugoj legendi, ovo pozorište nastalo je iz ljubavi. Ona govori o tome da se bogati Be?kere?anin Ištvan Hertelendi zaljubio u peštansku glumicu i odlu?io da u svom gradu izgradi pozorište kako bi je sebi približio i fascinirao. Ovu legendu o ljubavi u pozorištu stalno ponavljaju i napominju da je ovaj prelepi teatar nastao iz ljubavi, ali i da je, zahvaljuju?i ljubavi, i opstao, ljubavi gledalaca i stvaralaca.

Ono što je, pak, najinteresantnije jeste da taj preure?eni žitni magacin od dana kada je postao pozorište, do danas, nije menjao svoju svrhu i uvek je služio samo pozorištu.

Na tim daskama su igrane predstave najpre na nema?kom, pa na ma?arskom, pa na srpskom jeziku, a ?esto i na jidišu.

Svake godine održavane su jesenja i prole?na pozorišna sezona. Putuju?e pozorišne trupe iz Nema?ke, Austrije, Ma?arske, Rumunije i ostalih zemalja slale su svoje prijave Pozorišnom odboru Torontalske županije koji je odlu?ivao o trupi koja ?e tokom te sezone zabavljati gra?ane.

Na osnovu toga koja je trupa igrala, odnosno na kom jeziku, mogao se pratiti i politi?ki razvoj doga?aja u tadašnjoj carevini. Nema?ke trupe su polako smenile 1848. ma?arske, a sa nastankom Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, 1861. godine, predstave se igraju i na srpskom.

Pozorišna zgrada je uvek bila centar kulturnog života. Grad u Banatu pre više od jednog veka, sa slabim osvetljenjem, blatnjavim ulicama, imao je u centru grada pozorište sa grejanjem, zlatnim ornamentima, crveni plišom, osvetljenje. Posle predstave postavlja bi se pod po sedištima u parteru, a orkestar bi izašao na scenu.

A kamenje iz legende u zidovima pozorišta važno je zato što je, dok je bilo u zidovima tvr?ave, ?uvalo stanovništvo od napada?a, a sada, kada je deo pozorišta, ?uva gradsku kulturu.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!