Ni Španiji ne ide suočavanje s prošlosti

31 Jan 2012

Ni danas nema odgovora na pitanje u vezi sa Frankovim sistemskim uništavanjem prema unapred poznatom planu, zbog kojeg se hiljade i hiljade ljudi do danas vode kao nestali

Španski sudija Baltasar Garson rekao je danas pred Vrhovnim sudom u Madridu da nestanak civila tokom fašisti?ke diktature predstavlja “zlo?in protiv ?ove?nosti”, ?ime je nastojao da obrazloži pokušaj sprovo?enja istrage zbog ?ega mu se sada sudi.

Vrhovni sud je prethodno odbacio zahtev tužilaštva i odbrane za obustavljanje postupka protiv Garsona (56) koji je optužen da je istragom o nestalima u vreme diktature Fransiska Franka prekršio Zakon o amnestiji.

Sa optuženi?ke klupe, Garson je pokušao da opravda istragu koju je vodio izme?u 2006. i 2008. o sudbini više od 100.000 nestalih.

Garson je 2006. na molbu ?lanova porodica žrtava pokušao da rasvetli sudbinu oko 114.000 nestalih. On je, me?utim, 2008. odustao od dalje istrage zbog protivljenja tužilaštva koje je smatralo da postoji rizik da se ?itav slu?aj proglasi za “inkviziciju”, što je nespojivo sa pravnom državom.

Sudija je rekao da su porodice žrtava opisale niz ?injenica, “nestanke, ilegalno pritvaranje, ubistva” koje bi mogle biti okvalifikovane “u nekim slu?ajevima kao zlo?ini protiv ?ove?nosti i genocid”.

Radilo se o, kako je dodao Garson, “sistemskom uništavanju prema unapred poznatom planu”, “hiljade i hiljade ljudi do danas se vode kao nestali”.

Garson je kazao da je tokom istrage bio iznena?en što nije bilo nikakvih podataka ni o Gra?anskom ratu u Španiji (1936-1939). Sudija je kazao i da se njegova istraga zasnivala na radu memorijalnih udruženja i na svedo?enjima žrtava.

I danas se kao i na po?etku su?enja prošle nedelje, ispred zgrade suda okupilo oko 200 Garsonovih pristalica koji su uzvikivali da treba suditi odgovornima za zlo?ine tokom Frankove diktature.

Tužbu protiv Garsona podnela su dva udruženja ekstremne desnice, optužuju?i ga da je prekršio Zakon o amnestiji usvojen u oktobru 1977, dve godine nakon smrti Fransiska Franka. Taj zakon je imao za cilj da obavije tišinom mra?ne godine Španskog gra?anskog rata (1936-39) i period diktature (1939-1975).

Na po?etku su?enja, i Garsonov advokat i tužilac zatražili su obustavljanje postupka. Branilac Gonsalo Martines Fresneda optužio je istražnog sudiju za pristrasnost prema organizacijama koje su podnele tužbu.

Me?utim, sud je ocenio da argumenti tužilaštva i odbrane nisu dovoljni da bi postupak bio obustavljen.

Sudiji Garsonu, koji se proslavio istragama o kršenju ljudskih prava širom sveta, u slu?aju da bude osu?en, preti kazna zabrane bavljenja profesijom do 20 godina, ?ime bi tom 56-godišnjem sudiji bila okon?ana karijera.

Garson je, istovremeno, oduvek smatrao da su slu?ajevi nestalih osoba zlo?in protiv ?ove?nosti koji ne zastareva.

Sudija Garson je poznat po podizanju optužnice protiv bivšeg ?ileanskog diktatora Augusta Pino?ea, pripremi optužnice protiv Osame bin Ladena, a razmatrao je i podizanje optužnice protiv zvani?nika administracije predsednika SAD Džordža Buša zbog mu?enja ljudi.

On je tako?e pripremio dokaze da je lider Al-Kaide Osama bin Laden u Španiji pripremio jedan deo teroristi?kih napada na SAD 11. septembra 2001. godine.

(Beta-AFP)

Podelite ovu stranicu!