13. Kikinda Short

26 Aug 2018

Učesnici čitaju priče na svom jeziku tako da publika ima priliku da na jednoj književnoj večeri čuje nekoliko različitih jezika, a prevod priča na srpskom i na engleskom jeziku biće projektovan

Međunarodni festival kratke priče Kikinda Short predstaviće u 13. izdanju, koje će biti održano od 27. do 31. avgusta u Kikindi, Novom Sadu i Beogradu, sedmoro autora iz Srbije i šireg regiona.

Učesnici 13. Kikinda Short su: Nikola Nikolić (Crna Gora), Luiza Bouharaoua (Hrvatska), Sirbik Attila (Mađarska), Vladimir Lukaš (Makedonija), Bogdan Munteanu (Rumunija), Ana Šnabl (Slovenija) i Milana Grbić iz Kikinde, dobitnica nagrade “Đura Đukanov”.

Učesnici čitaju priče na svom jeziku tako da publika ima priliku da na jednoj književnoj večeri čuje nekoliko različitih jezika, a prevod priča na srpskom i na engleskom jeziku biće projektovan.

Prvo veče čitanja biće održano 28. avgusta u bašti Narodne biblioteke “Jovan Popović” u Kikindi, dan kasnije autori će čitati svoje priče u Biblioteci na Štrandu u Novom Sadu, a završno čitanje biće biti 30. avgusta u Kulturnom centru Grad u Beogradu, uz besplatan ulaz.

Nikola Nikolić (1989, Podgorica) završio je Fakultet političkih nauka, na kojem je odbranio i magistarsku tezu o kvislinškim režimima. Piše romane, priče i eseje. Dosad je objavio romane “Čvor” (Studio Mouse, 2011) i “Meandar” (Nova knjiga, 2014), kao i zbirku priča “Atakama” (Nova knjiga, 2016). Kourednik je knjige “Ko je ko u dijaspori Crne Gore – nauka” (Centar za iseljenike, 2013). Priče objavljuje u crnogorskim i regionalnim časopisima. Dobitnik je nagrade “Bihorska Venera” za kratku priču. Priče su mu prevođene na albanski i engleski jezik. Umetnički je direktor Međunarodnog sajma knjiga i obrazovanja u Podgorici.

Luiza Bouharaoua (1985, Split) diplomirala je kroatistiku i anglistiku na Filozofskom fakultetu, a radi u Skribonautima. Prevela je roman Raćel Kushner “Bacači plamena” (Profil, 2017). Kratke priče objavljivala je u The Split Mindu, Fantomu slobode i na portalima Kritična masa i Nema. Priče su joj izvođene i na Trećem programu hrvatskog radija. Uvrštena je u regionalni zbornik “Izvan koridora – najbolja kratka priča” (VBZ, 2011) i antologiju hrvatske mlade proze “Bez vrata, bez kucanja” (Sandorf, 2012). Finalistkinja je Festivala evropske kratke priče 2016. i 2017. Dobitnica je nagrade “Ulaznica” za kratku priču, te nagrade “Prozak” za najbolji prozni rukopis autora do 35 godina.

Attila Sirbik (1978, Jugoslavija), stekao je M.A. na Univerzitetu u Novom Sadu, na Filozofskom fakultetu. Živeo je u Subotici, Rovinju, Peču, Pragu i Csantaveru. Glavni je urednik art i književnog časopisa Simposion. Njegov prvi roman “Sv. Eufemija” objavili su Magveto i Forum, a osvojio je književnu nagradu HID. Objavio je i dve zbirke eseja. Istaknut je i kao istoričar umetnosti i kritičar koji objavljuje u časopisima Balkon i Art Today. Takođe je profesionalni kuvar, koji upravlja klubom Studio 11.

Makedonski autor Vladimir Lukaš (1978) napisao je niz kratkih biografija o svom liku i delu i skoro sve se završavaju rečima: “Živi i radi u Skoplju”. Poslednjih nekoliko godina pravi animirane filmove.

Bogdan Munteanu (1979, Arad), živi i radi u Temišvaru od 1997. godine. Objavio je tri knjige kratkih priča od kojih je najnovija “Zaboravio si da se smeješ” (Nemira, 2016). Njegove kratke priče objavljene su u nekoliko časopisa i antologija u Rumuniji, Nemačkoj i Albaniji. Organizovao je nekoliko kulturnih događaja koji promovišu književnost i rumunske savremene autore i održao brojna predavanja u školama. Jedan je od koordinatora projekta Pisci su na Fejsbuku, koji je osvojio nagradu za najbolju PR/marketinšku kampanju u izdavaštvu knjiga u Rumuniji – Gala (2014). Trenutno radi u IT sektoru, piše roman, objavljuje članke i sarađuje s časopisom Bookaholic online, te vodi seriju događaja Kako si, pišče?, koju organizuje knjižara Cărturești u Temišvaru.

Ana Šnabl (1985, Slovenija) objavila je krajem 2017. godine prvu knjigu, za koju je i nagrađena kao najbolji debitant. Trenutno radi na romanu koji se dešava kasnih 80-ih u Sloveniji. Na doktorskim je studijama filozofije, a njena će se teza baviti mogućnostima feminističke autobiografije, kako se nada. Radila je kao novinar, a sada je urednica Evropskog pregleda poezije, knjiga i kulture. Povremeno vodi književne događaje i piše kritike i kolumne za slovenačke medije.

Milana Grbić (1996, Beograd), završila je osnovnu školu i gimnaziju u Kikindi, a trenutno je studentkinja Katedre za opštu književnost i teoriju književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu. Dobitnica je književnih nagrada Filip Francuski, Vukašin Conić, Gordana Brajović, Šantićevo pero i Bal u Elemiru, a aktuelna je laureatkinja književnog konkursa “Đura Đukanov” koji od 2005. raspisuje biblioteka “Jovan Popović” u Kikindi (zbirka priča Oko nas more). Pohađala je interdisciplinarni seminar društvenih nauka “Um, jezik, kultura” u Petnici i bila polaznica radionice kreativnog pisanja koju vode književnik Srđan Srdić i književni kritičar Vladimir Arsenić.

Festival Kikinda Short podržali su Ministarstvo kulture i informisanja Srbije i Grad Kikinda.

Festivalski sajt je kikindashort.org.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org.

(SEEcult)

Podelite ovu stranicu!