Rupa u budžetu kao beogradski metro

14 Oct 2011

Rebalans budžeta bio je iznuđen, jer nije problem bio samo dogovor s MMF-om već i pad ekonomske aktivnosti u zemlji, što je smanjilo prihode države. Takođe, stvorena je nova rupa u državnoj kasi od oko 200 miliona evra i nju je naravno trebalo popuniti.

Nakon rebalansa ukupan budžetski deficit Srbije za ovu godinu biće 1,4 milijarde, a uz takozvani konsolidovani, gde spadaju i minusi lokalnih samouprava manjak će dogurati a možda i preći 1,6 milijardi evra.

Vlast brani da je deficit u granicama izdrživosti i dogovora s MMF-om , što je teoretski i tačno. Međutim, o čemu se ovde radi najbolje pokazuje primer da će manjak u državnoj kasi ove godine biti toliki da se za njega mogao izgraditi beogradski metro i to s dve linije.

Ekonomisti smatraju da će budžet bio iznuđen te da nas u stvari može spasiti samo proizvodnja. Dugoročna razvojna strategija uticaće na povećanje prihoda i konsolidaciju budžeta, pa sada sve snage treba usmeriti u tom pravcu, smatraju ekonomski stručnjaci, napominjući da je „mana” rebalansa u tome što se moralo štedeti na kapitalnim izdacima.

Urednik mesečnika „Makroekonomske analize i trendovi” Vladimir Vučković ocenio je da su potrebniji veći rezovi u smanjivanju najvećih troškova, što se može postići smanjenjem zarada u javnom sektoru, reformom obrazovanja, policije i penzionog sistema.

Savetnik premijera Srbije Jurij Bajec podsetio je da je rebalans budžeta morao da se uradi, prvenstveno, zbog pada ekonomske aktivnosti, jer je nužno došlo do pada prihoda države. Bajec je napomenuo da rebalans poštuje dogovorene „okvire” sa MMF-om, a to je da budžetski deficit ne bude veći od 4,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), a obezbeđeni su i uslovi za normalno funkcionisanje ekonomskih i socijalnih funkcija države do kraja godine. „Veoma je bitno što su obezbeđena sredstva za penzije i za plate u javnom sektoru i sva socijalna davanja. Uštede su, u najvećoj meri, obezbeđene što je šteta, ali nije moglo drugačije, na kapitalnim rashodima. Ono što je dobro, jeste da time nisu ugroženi ozbiljni investicioni projekti u oblasti javnog sektora”, ukazao je Bajec. On je rekao, ističući da su najveće uštede napravljene na kapitalnim rashodima, da se vodilo računa da u to budu uključeni projekti koji nisu počeli da se realizuju. „Nije to tako velika šteta kao što izgleda na prvi pogled. Nijedna krupna investicija nije stala”, izjavio je Bajec.

Ekonomista Ljubodrag Savić rekao je da nije dobro što se, ipak, Vlada Srbije opredelila da štedi najviše na onome na čemu najmanje treba da štedi, a to su kapitalni izdaci.

„Mi vidimo kako gradimo puteve u Srbiji, pa ako baš na tome treba da uštedimo, onda je to loša strategija”, tvrdi Savić. „Mislim da paralelno sa ovim uštedama treba razmišljati i malo dugoročnije, ne samo o tome gde ćemo skinuti troškove, nego kako ćemo napraviti veći prihod, odnosno veći BDP i mislim da ćemo time u značajnoj meri rasteretiti, u budućem periodu, budžet Srbije”, ocenio je on. 

Srbija u opasnoj zoni

Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović ocenio je da će Vlada Srbije u izbornoj godini morati da uštedi više od dva odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) ili oko 80 milijardi dinara i upozorio da bi veći deficit budžeta od planiranog toliko povećao javni dug Srbije, tako da više ne bi mogao da se finansira.

Ukazujući na razmere problema sa kojima se zemlja suočava, Petrović je predočio računicu prema kojoj bi se javni dug, čak i ako se budu poštovala fiskalna pravila, otrgao kontroli i već 2015. dostigao 60 odsto BDP-a, ukoliko bi narednih godina stopa rasta BDP-a u Srbiji bila dva, a ne tri odsto.

„To je jako opasno. Tada niko neće hteti da Srbiji pozajmi novac. To je politika kratkog daha, koju bi međunarodna tržišta brzo kaznila, kao što su kaznila i mnogo ozbiljnije privrede Irske, Portugala i Grčke, a dala ozbiljna upozorenja Španiji i Italiji”, rekao je Petrović.

(Dnevnik)

Podelite ovu stranicu!