Bog visoko, Kosovo daleko, a izbori blizu

18 Aug 2011

Kosovski problem u poluzamrznutom stanju i dalje blokira Srbiju na način mnogo teži nego što sama Srbija blokira Kosovo

Tresla se gora na severu Kosova, a rodio se jedan od onih poslovi?nih politikantskih miševa za kojeg ?e sada ama baš svako imati neku svoju teoriju: kakav je to miš, kakve mu je boje krzno, koliko je brz, kojim sirom namerava da se hrani, i da li ?e taj sir biti dopreman iz Beograda ili Prištine. I ko ?e da ga carini. I da li je to, uostalom, uopšte miš, ili je neki sasvim drugi oblik života, ne zna se koji.

Svako smirivanje tenzija je, naravno, po sebi dobro, ali nevolja je u tome što je uzro?nik tih tenzija – šta god to bilo, a to ve? zavisi od „ideološke“ pozicije posmatra?a – i dalje tu, to jest, teško da smo se imalo približili nekom suvislom razrešenju kosovskog ?vora. A sve dok je tako, mogu se ponavljati scene vi?ane po?etkom avgusta, a može se dešavati i nešto mnogo gore od toga. Suština stvari u ovoj pri?i uvek je u samo jednoj re?i: status. Dakle, status Kosova, i status severnog Kosova unutar kosovskih granica. Ili izvan njih, o ?emu sanjaju neki beogradski uticajni krugovi, s ve? tradicionalnim višedecenijskim zakašnjenjem.

Pa opet, baš je taj „status“, oko kojeg se na koncu ipak sve vrti, najmanje podložan raspravi, jer ga najuticajniji faktori smatraju „rešenom stvari“. S jedne strane, tako misli dobar deo za Srbiju i region najrelevantnijih zemalja, koje su Kosovo priznale kao nezavisnu državu i to, dakako, u granicama identi?nim onim koje je imala Autonomna Pokrajina Kosovo.

Na drugoj strani, svi beogradski „ustavobranitelji“, a to zna?i ogromna ve?ina politi?ke klase bilo na vlasti ili u opoziciji, tvrde da je „Kosovo Srbija“, jer tako kategori?no tvrdi važe?i Ustav, kojeg je politi?ka klasa doduše i donela pre nekoliko godina baš zato da bi joj on bio izgovor iliti „prepreka“ za bilo kakvo ozbiljnije i konsekventnije suo?avanje sa stvarnoš?u na i oko Kosova. Ali od svih posmatra?a odnekud o?ekuju da se prave da ne znaju da je jedina svrha tako sro?enog ustavnog rešenja, sve sa onom ve? legendarnom preambulom, baš takva „samoblokada“ politi?ke klase, a sve po sistemu: „pa, možda bismo mi i pregovarali o nekom realnom rešenju, ali ne možemo, jer nam to zabranjuje Ustav“. Koji su, ina?e, valjda doneli neki vanzemaljci, a ne oni isti ljudi koji su aktivno uklju?eni u kosovsku pri?u sa beogradske strane.

Ima li uopšte izlaza iz ovog ?orsokaka? Nemaju?i ideju, ili nemaju?i hrabrosti da ima ideju, vlast se svim silama upinje da održi nekakav status quo i da se provu?e izme?u „kosovske“ i „evropske“ Scile i Haribde, bar do slede?ih izbora, a posle ?e valjda nešto ve? iskrsnuti… Ako zadrže vlast, vide?e šta ?e, ako je izgube, to ?e ionako biti tu?a briga (što ima svojih prednosti, ma koliko da je vlast slatka). Ove zamke je verovatno najsvesniji najozbiljniji pretendent na smenu vlasti, šef Srpske napredne stranke Tomislav Nikoli?. Otuda i ova njegova pomalo bizarna ideja o referendumu na kojem bi „narod“ odlu?io „da li je za Evropsku uniju ili za Kosovo“, ako ga ve? bezdušna Evropa stavi pred tu užasnu dilemu. O samoj nesuvislosti ideje ne treba mnogo trošiti re?i, ali ona samo pokazuje da je Nikoli?, iz svojih razloga i motiva, najja?e i najjavnije poželeo ono što negde žele i sve njegove kolege iz „branše“: da se odgovornost teških i nepopularnih odluka nekako volšebno transferiše na „narod“, a da politi?ka kasta tu ostane virgo intacta, tj. struktura koja samo verno sledi i sprovodi impuls koji dolazi odozdo, ne snose?i nikakvu posebnu odgovornost. I baš otuda dolazi i ova gotovo pa alergijska reakcija njegovih konkurenata na Nikoli?ev predlog: bivaju?i svesni da je to ionako neozbiljno i nesprovodivo, radije biraju da uberu koji predizborni poen?i? podvla?e?i svoju „principijelnost i neodustajnost“ bilo koje vrste. U tome se posebno istakao Koštuni?in DSS, koji koristi svaku priliku da se još ?vrš?e pozicionira kao „patriotska tvr?ava“ kojoj je ustavna preambula još nešto više od Svetog pisma. Sa koje god ta?ke „ustavobraniteljske“ pozicije nastupali, za sada sve frakcije i vlasti i opozicije u kona?nom zbiru postižu isti efekat: približno ravan nuli. Kosovski problem u poluzamrznutom (ili ?ak: još istinski nena?etom) stanju i dalje blokira Srbiju na na?in u neku ruku mnogo teži nego što sama Srbija blokira Kosovo upadljivim trudom da ga drži podalje od ?lanstva u me?unarodnim institucijama (tamo gde to može).

Brzo ?e do?i jesen, opet ?e se divaniti o „carinskim pe?atima“ i još koje?emu, i opet je mogu?e da se za?e u slepu ulicu i da izbiju tenzije, i tako unedogled. A onda ?e ve? i izbori, a ko bi usred kampanje ?inio nešto što bi ga „otvaralo“ prema politi?koj konkurenciji, i tako u krug… Ko ?e baš sad (uvek ima neko „baš sad“) da se bavi suštinom problema, kad bi to konkurencija mogla da „zloupotrebi“? Zato, živelo životarenje u poluzamrznutom stanju, a sve po prokušanom sistemu: „Bog je visoko, Kosovo je daleko, a izbori su tako blizu.“

(Radio Slobodna Evropa)

Podelite ovu stranicu!