„Sofisticirana cenzura” medija u Srbiji

30 Dec 2010

Imamo mnoštvo medija, ali se često dešava da zapravo nemamo pravu mogućnost izbora u moru sličnih ili istih sadržaja. Drugim rečima, lako je pretpostaviti da je na delu cenzura medija.

„Godinu 2010. obeležilo je još jedno neuspešno pospremanje, kojim je, nadam se, zaokružena prethodna decenija, ali nije otvorena nova”, smatra Snježana Milivojević, profesorica Fakulteta političkih nauka u Beogradu, osvrćući se na medijsku godinu koja ostaje iza nas. 

Vukašin Obradović, predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), kaže da je na delu takozvana sofisticirana cenzura medija, koja se odvija kroz kombinaciju skrivenih političkih pritisaka i daleko jačih ekonomskih ucena od strane tajkuna, političara i vlasnika monopolističkih marketinških agencija bliskih vlastima.

Cenzura! 

Prema njegovim rečima u 2010. godini se suštinski pogoršala medijska situacija u Srbiji, pre svega jer je znatno ojačana kontrola nad medijima. Ona se, prema Obradoviću, ogleda u nekoliko aspekata. „Pre svega, povećana je uloga države, koja preko direktne pomoći ili preko finansiranja medija utiče na uređivačku politiku u većini medija. S druge strane, partije posredno, preko svojih mehanizama, utiču na medije. Pre svega, preko marketinških agencija i preko javnih preduzeća koja raspolažu ogromnim sredstvima kada su u pitanju marketinški fondovi”, navodi Obradović. 

On ističe da je primera za cenzuru mnogo i ilustruje to događajem kada je hrvatski predsednik Ivo Josipović, prilikom posete Subotici, pao niz stepenice, što su mediji u Srbiji potpuno prećutali. „Nijedan medij u Srbiji tog dana nije objavio tu informaciju, da bi sutradan pročitali da je stiglo naređenje da se to ne objavljuje. Ako se to dešava na takvim bezazlenim primerima, postavlja se pitanje šta se događa sa mnogo ozbiljnijim temama”, kaže Obradović. 

Lažni medijski pluralizam

I zaista, sve se češće čuje među medijskim profesionalcima da se javnosti u Srbiji nudi lažni medijski pluralizam: prividno, imamo puno medija, ali se vrlo često ispostavi da je zapravo reč o mnoštvu potpuno istih sadržaja.

Dragan Janjić, novinar i nekadašnji pomoćnik ministra kulture, kaže da država čak i budžetski novac koristi za disciplinovanje medija. „Ceo sistem davanja novca iz budžeta je napravljen tako da se taj novac troši samo za pojedine medije, odnosno za medije čiji su vlasnici lokalne samouprave ili država. Dakle, vladajuća koalicija uzima narodni novac i taj narodni novac daje za one medije koji će nju – vladajuću koaliciju – da propagiraju”, smatra Janjić.

Lokalnim medijima preti pomor

Ni Dejan Miladinović, predsednik Upravnog odbora Lokal presa, nema visoko mišljenje o marketinških agencijama. On upozorava da lokalnim medijima u Srbiji preti pravi pomor. ”Taj novac za marketing potroši se preko marketinških agencija uglavnom za nacionalne medije, dok za lokal ostanu neke mrvice koje očigledno nisu dovoljne za ovoliki broj medija. Svaki dan opstanka bilo kog lokalnog medija u Srbiji je dan uspeha za taj medij”, zabrinut je Miladinović. 

Žužana Serenčeš, medijska ekspertkinja, kaže da se sličan pritisak oseća i u medijima koji izlaze na jezicima nacionalnih manjina, a čiji su osnivači nacionalni saveti nacionalnih zajednica. “Nacionalni saveti manjina su u prvom redu u svojoj nadležnosti da budu osnivači medija prepoznali ono što je njihovo pravo, to jest da upravljaju i da budu gazde medija. Ali, oni zanemaruju onaj deo koji bi se prirodno ticao nečega što je njihova odgovornost”, navodi ona.  

Nespremni za digitalizaciju

Profesorica Snježana Milivojević podseća da je 4. april 2012. godine označen kao datum kada Srbija treba da pređe na digitalni signal. Ona, međutim, upozorava da država i u taj proces ide grlom u jagode, odnosno bez jasnog plana, što za posledicu može da ima gašenje mnogih medija. „Dakle, u medijskoj industriji medijski vlasnici, medijski inovatori rade na način koji gura stvari napred i onaj deo medijske oblasti koji ostane inferiorniji će imati ozbiljan problem”, upozorava Milivojevićeva. 

U 2010. godini Ustavni sud Srbije proglasio je neustavnim prošlogodišnje drakonske Izmene Zakona o informisanju, ali uprkos tome niko od nadležnih se nije osetio odgovornim za donošenje neustavnog zakona. U godini koja upravo ističe nadležno ministarstvo gromoglasno je najavljivalo da će biti doneta medijske strategija kojom bi se konačno uredila medijska cena u Srbiji, ali i to je bio ćorak.

Dodamo li svemu ovome i činjenice kao što su zaustavljena privatizacija medija u Srbiji, netransparentno vlasništvo nad medijima, zakoni koji se međusobno poništavaju, novinari na prosjačkom štapu…, onda nikoga ne treba da čudi što su Reporteri bez granica Srbiju svrstali tek na 65. mesto zemalja koje poštuju slobodu medija, ispod većine zemalja u regionu.

Pa, sretna nam Nova medijska 2011. godina!

(Dojče vele)

Podelite ovu stranicu!